015 Nisam skrolo

Ova priča nije iz servisa nego iz nabave. Ja, kao kupac i moj dugogodišnji dobavljač. Sutra ću mu poslat link na ovaj post da ne kaže da mu govorin iza leđa.

Dakle, evo priče:

Kaže meni šef jedno jutro “Quark (dobro, nije reka baš Quark ali eto…) ajde gori u onog tvoga naruči govana”. Starom prekaljenom informatičaru sve jasno. Vama nije? Kakva govna? Govna su u našem žargonu ono šta je u nekom drugom žargonu “điđe”, u nekom trećem žargonu “gudizi”, u četvrtom “USB periferija i ostala periferija”. Dakle, radi se o web kamerama, USB stickovima, USB hubovima, padovima, slušalicama i tako tim pizdarijama.
Malo smo se ispraznili te robe, a dobro dođe za napunit butigu, nije skupo, a lipo i šareno izgleda kad posložiš ta sranja okolo. U svakom slučaju, pitan ja šefa kolko da uzmen govana, veli on aj nemoj da faktura bude veća od iljadu ipo kuna. Issss, za 200 Eura moš tih sranja uzet pun kurac. Neki šareni USB hub dođe u nabavi 24 kn + PDV, pa vidi.

I, tako ja lipo sija i krenija zvat ovog mog jarana (onda je radija u jednoj drugoj firmi, ali su je posli šugavi latvijci naglo ugasili), međutim non stop mu zauzeto, nebi ga gospa dobila. A kolko može srat, mislin ja. Ništa, zvaću dok ne dobijen. I dobija ga napokon. Čuj, kažen ja, daj mi pošalji malo onih sranja: kamera, stikova, habova. Aj istipkaj na email šta ti triba pa će ti to još danas krenit, odgovara moj najdraži komercijalist.
Ništa, istipka ja nako šta bi bilo dobro imat, sitija se usput još par pizdarija i još mu doli lipo napisa: nemoj da račun bude veći od 1500-600-700 kn. Jasno da nemoš pogodit u lipu, ali moš u 100 kuna. Kliknija send i oša zapalit.

Ujtro mi u butigi, dolazi dostava. Nosi rođo na kolicima 3 kutije pari da je špaker u svakoj. “E prijo, diš ti sotin?” – “Ajde, nemojte me zajebavat rano ujtro, iman posla. Potpiši tu i ne pizdi”. Gledamo mi, stvarno za nas. Šef me oma napa da koji san kurac naručija, da mi je lipo reka iljadu ipo kuna, a ne 5000. Kad je vidija 5000 mrak mu je pa na oči. Ja se odma počeja branit da san ja naručija kako mi je reka, evo dokaz u Send Items.
Odma je krivnja pala na ovog mog gori, on je nešto zajeba. Zoven ga ja odma, javi se iz prve. Ja odma rafal bojevom municijom “Jeben te blesava, uvik nešto sjebeš, koji kurac si posla 3 kubika džojstika i habova, to ćemo do penzije prodavat”. A on se brani da je posla točno kako san mu napisa u e-mailu.

Sad meni nije jasno ko je tu lud. Uđen u Send Items i vidin šta piše. Kažen ja “Imaš ti taj mejl” – “Ček da vidin… evo ga” – “Aj sad pročitaj” – “Evo tu sve piše i ja sam ti to poslo” – “Aj vidi šta piše doli” – “Di doli” – “Doli skroz na dnu maila” – “Ček… auuuuuuu jebo te, ovo uopće nisam vidio” – “Kako nisi vidija, jeben te ćorava u šta gledaš?” – “A joj, nisam skrolo”

E, od onda mu uvik govorin “Skrolaj do kraja”, a kad on meni kaže “Ne beri brigu” ne mogu cilu noć od sekirancije.