016 Najbolji kupac

Jedan dio mog “informatičarstva” san proveja kao privatni poduzetnik. Nekih 6 godina. Zatvorija san. Nisan propa, ali nije to bilo za mene. Ionako san u privatne vode uša silon prilika. Dok san ima taj obrt radija san dobro i savjesno. Plaća san sve na vrime. I prije vrimena. I državu i dobavljače i najam i režije. Šta ostane moje. Dikod bi ostalo puno, dikod malo, ali uvik je sve bilo podmireno.
Malo san picajzla po tom pitanju. Nemoš imat na računu 50.000 kuna i mislit “neš ti ako sad kupin kožnu jaketu za 2.500 kn, neću ni osjetit”. A nisan platija robu. Ja bi prvo sve poplaća i onda vidija di san i šta san. U svakom slučaju, kod svih dobavljača san ima kredibilitet i nisan to tija izgubit. S njima san radija i prije i s njima radin i danas. Čista obraza.

Dakle, zovne mene jedno jutro onaj koji nije skrolo i kaže: “E čuj, direktorica je naredila da se pretresu svi partneri i da joj mi komercijalisti dostavimo kartice svih partnera da ona vidi kakva je situacija i da vidi kakav je ko kupac i kakav platiša. I zamisli tebe je izbacilo kao najboljeg kupca i najboljeg platišu od svih naših partnera u Hrvatskoj” – “Nemoj srat” – “Je, je, kad smo gledali količinski ti si na 19 mjestu, a kad gledamo po plaćanju ti si na prvom mjestu. Rekla je direktorica da će ti se osobno javit i da će ti poslat poklon.”

I sad ja, naivac vrhunski, razmišljan: jebe se mene šta će se ona meni osobno javit, mene više zanima taj poklon. Pa san počeja nako malo maštat šta bi moga dobit. Da mi pošalje neki USB stick to mi se činilo nako premalo. Da mi pošalje memorijski modul to mi isto nije bilo baš vjerojatno, jebeš RAM. Sigurno će mi poklonit ili laptop ili monitor. I tako san ja razmišlja o tome i šta san više razmišlja, više mi se činilo da san u pravu i nekako san uzeja to zdravo za gotovo. Samo šta nisan doša kući i reka ženi: “E, znaš, dobiću laptop na poklon”. Nisan, jer ako ne bude laptop bacija san se naglavu u plićak. Zato san odlučija šutit dok ne vidin daljnji razvoj situacije.

Prošlo tako desetak dana, a od poklona ništa. Meni glupo zvat sad gori šta je s tin poklonon, ispašću neki goljo iz zabiti pa san i na tom bojnom polju odlučija zauzet busiju i pričekat neprijateljev prvi korak.

I, tako prošlo još par dana i jedno jutro dobijen ja pismo u butigu. Od te firme. Otvorin, a unutra jedan list papira na kojem piše:

“Poštovani gospodine Quark ovim putem želim Vam se zahvaliti u ime firme TE i TE d.o.o. i u svoje osobno ime na iznimnoj poslovnoj suradnji koju smo ostvarili u proteklo vrijeme. Nadam se da ćemo i u buduće jednako kvalitetno surađivati.

Lijep pozdrav
Direktorica”

Ma da ti jeben mamaru u pičić, a di je moj laptop?