037 Bumerang

Kako je Mujo poginija? Kupija novi bumerang i bacija stari.
Šalu na stranu, ako nisi Aboridžin ne bacaj bumerang.

O čemu se ode radi?
Radi se o fušeraju i kako ti se može vratit u glavu ako nisi pametan.

Fušeraj možemo podijeliti na nekoliko vrsta:

Vrsta 1: meštri ili majstori koji radu posal priko kurca i za njih vridi izreka “drži vodu dok majstori ne odu”
Vrsta 2: meštri ili majstori koji van radnog vrimena radu dodatni posal kako bi zaradili koju kintu

Vrstu 2 možemo pak podijeliti na 2 vrste:
Vrsta 2a: majstori ili meštri kojima dodatni posal nema veze s glavnim poslom (na primjer glavni posal kućni majstor u nekoj školi, a u fušu popodne postavlja pločice)
Vrsta 2b: majstori ili meštri koji isti posal radu i ujutro i popodne, u većini slučajeva koristeći pritom alat i resurse firme (takozvani pilači grana na kojima sjede)

U ovom postu riječ je o Vrsti 2b.

Jedan od idealnih poslova kojima se čovik može baviti, a da u slobodno vrime bude fušer vrste 2b je informatičar. Uza sve mane ovog posla to mu je vrlina. Odeš popodne kod nekog levata i derneš mu 200 krunoslavića za reinstalaciju Windowsa. U biti samo sidiš u toplome i minjaš CD-ove, a ovaj misli ko zna šta. Kratkoročno gledajući, isplati se. Nije zgorega nabacit na plaću 500 – 600 kuna misečno.

Dugoročno gledajući… Ako misliš raditi u svojoj firmi i ako želiš da posal gazdi kako-tako ide, razmislićeš glavom prije nego se upustiš u takve poslove pogotovo u maloj sredini. Samim time šta radiš taj posal popodne zakidaš svoju firmu kojoj je taj posal triba doć i koja je tribala zaradit. Niko ne želi situaciju da zarađiva misečno 500 kuna sa strane, al mu je zato plaća 500 kuna manja jer nema dovoljno posla.

Zadnja stvar koja ti u životu triba je da ti neki lik dođe na posal pa ti krene srat isprid šefa da su ga opet napali virusi iako si mu ti 2 puta čistija i naplatija 400 kuna. Moćna situacija, a?
Nemojte nikad zaboravit da su ljudi, kad je njihova guzica u pitanju, BEZOBZIRNI.

Ja nisan nikad radija u fušu.
Prvo, zato šta nisan tolko blesav pa da zbog 200 kuna riskiran neugode i sranja.
Drugo, previše cijenim svoje slobodno vrime da bi gubija sate okolo za siću.
Treće, zato šta fušeraj u informatici nije ko fušeraj u građevini. Naliješ zidić i gotovo. Jel ravan? Je. Daj pare. Bog. U informatici posal nikad nije gotov. U trenutku kad si očistija od virusa i oša ča, korisnik može za 12 sekundi dovest PC u stanje u kojem je bija prije nego si doša.

Ima jedan događaj od prije 10-12 godina kad je jedan škrti lokalni poduzetnik zva mene da mu dođen nešto radit u firmu. Nema problema, kažen ja, kad van odgovara. U subotu ujutro. Meni baš nije pasalo, al ajde.

I, tako doša ja u subotu ujutro i sredija mu tu mrežu, malo poštima itd. da ne davin sad tehnikalijama, uglavnom zadrža se ja oko uru ipo – dvi vrimena. I kad je bilo gotovo vadi baja takuin i vadi 100 kuna i daje mi. Ja sta pa ga gledan. Ne triba, fala. Ajde, ajde, uzmi uzmi i gura mi u ruku. Ma stvarno ne triba, fala van lipa. Ali ovaj baš tura u ruku. Ja uzeja i stavija na stol. Ne triba, fala i oša ja ča.

Doša ja u ponediljak na posal, upalija kompjuter i napisa mu račun na 400 kuna i posla pošton. Šefu nisan ništa reka. I prošlo 2 dana (valjda dok mu je račun doša pošton) zove on na telefon od firme. Javija se šef. I sad napa ga ovaj da san mu posla račun na 400 kuna. I šef dok razgovara s njime viče meni: “Jes ti bija u toga i toga u subotu ujutro?” – “Jesan” – “Koliko si bija?” – “2 ure”. Prisloni ponovo slušalicu i kaže ovome: “Ne seri i plati račun!”

Da se vratimo na početak posta.
Ako nisi Aboridžin, ne bacaj bumerang.
Tko je Aboridžin?
Aboridžin je gazda informatičke firme.