039 Upute za rad u servisu

Stara poslovica: nemoš prodavat ako ne znaš popravit.

Dakle, kad stranka donese kompjuter ili laptop u servis, nemoj to samo zaprimit priko kurca, bacit u kantun i reć čoviku da ćeš pogledat kad dođe na red.
Prvo i osnovno: ostavi 5 minuta to šta radiš i uzmi uređaj. Pitaj kakvi su problemi i odma spajaj na servisni stol da postaviš uvodnu dijagnostiku. To ljudi vole. Da vidu da je bar početak servisa odma započet. Ako se kompjuter uopće ne pali ili pali, ali ne daje sliku na monitor, nemoj lupat gluposti tipa “Ovo je RAM neispravan” ili “Tribaće zaminit napajanje”. Znači, bez lupetanja i gatanja u kavu i fažol.

Odspojiš uređaj i kažeš stranki da računalo ima harderski problem, da triba ustanoviti koja komponenta je neispravna i da će biti obaviještena prije popravljanja kolika će biti cijena popravka. Niko ne voli ostavit kompjuter na servisu, pa da ga servis zove za 3 dana “E, znate, mi smo vam zaminili ploču, RAM i napajanje i skupa sa rukama to vam je 1.700 kuna“. Ovoga sa druge strane ima da šlagira. Šta ako je čovik mislija bacit taj kompjuter u smeće i kupit novi? Ili ako ga je samo mislija bacit u smeće?

Određeni postotak servisiranja je i softverski servis. To obično bude reinstalacija ili čišćenje od virusa. Ima nešto i mreža, ali to se radi na terenu kod stranke. Tu isto triba bit oprezan. Ne triba se odma bacat na glavu u plićak. Tipa: “Reinstaliraćemo windowse, sve će bit u redu”. A onda ustanoviš da instalacijska procedura kaže da nema particije i stranki formatiraš disk pun podataka. Dakle, prvo pokušaj doć do podataka.Odma čupaj disk vani i spajaj ga na drugo računalo.

Alat. Za servis računala ne triba puno alata. Dovoljno je par kacavida, klišta, pinceta, kompresor (za ispuhivanje prašine), još nekoliko komadićaka alata, testera, par cd-ova i mozak. Ovo zadnje nema nigdi za kupit.

Serviser triba bit brz i ubojito učinkovit i najvažnija stvar mu tribaju bit podaci na diskovima od stranaka. Tek kad je siguran da je podatke zbrinija može sa kompjuterom radit šta ga je volja. To ne znači da kompjuter koji je doša u servis u petak odnese kući priko vikenda, pa da na njemu cipa drva, nego da ga može formatirat ili neke druge softverske akcije poduzet.

Pitati stranku za šifre. Obično se dogodi da ako ne spojiš odma kompjuter nego ga zaprimiš “u kantun”, posli kad ga ideš radit ustanoviš da ima šifru za uć u Windowse, a stranka se ne javlja na telefon. Sutradan zove “Jel to gotovo više?“ a ti još nisi ni počeja.

Smrtni grijeh br.9 (br.8 je u prodaji): nikad ne zovi stranku da je gotovo kad je gotovo 97% računajući da će bit gotovo taman dok stranka dođe. To je idealno plodno tlo da na 99% nešto ode u kurac i obavezno se dogodi da čovik uđe na vrata, a ti tek krenija po treći put instalirati Windowse.
Moš mislit da će ti se taj ikad više vratit kad skuži da si mu reka prije po ure da je gotovo, a sad ka je doša da će bit gotovo za 2 ure. I šta ti neće srat i grintat za cijenu.
Znači prvo skočiš, napraviš piruetu u zraku, dočekaš se na noge, tresneš prašinu sa nogavica i nakon 25 minuta kažeš “HOP”.

Triba li napominjat da servisni stol triba uvik bit složen, a ne da pari ki dvorište u Cige?