041 Gospoda

U svakoj djelatnosti postoje gospoda.

Npr. u gradnji su gospoda arhitekti. Nema majci šta arhitektu nemože past na pamet da nacrta di bi čovik moga živit ili radit, a da statičar ne popizdi. Ili da mu krovopokrivač ne jebe majku svaki dan, jer je napravija krov na 6 voda… Ali on je gospodin arhitekt koji je napravija kuću. On je to projektira. On je to izmislija. A to šta se građevinar izjeba ki beštija, šta je onaj na mišalici kosti ostavija to ništa.

I u informatici postoje gospoda.

Često primjetin, iako se pravin da ne iden za tin, da me ovi kancelarijski pacovi nazivaju majstorom. Situacija: radin nešto za računalom negdi kod korisnika i korisniku zvoni telefon, očito neka stranka traži neki podatak koji se nalazi u računalu, a korisnik sav sritan šta napokon ima pravo opravdanje za nerad kaže “Žao mi je, ne mogu sad ništa, evo majstor mi ode popravlja kompjuter, zovite kasnije/sutra/nemojte više nikad zvat”. Ma koji majstor? Majstori ti kišobrane popravljaju seljanko.

Steka san dojam da jednog informatičara, bez kojeg se bilo koja firma može bacit prascima, stavljaju u rang nekog majstora koji je doša stavit silikon na prozor. Nije da ja nekog omalovažavan, čak dapače bija bi najsritniji da mi sin ode u autolimare (sićan se pretprošlo lito kad je meni palo neko željezo na autu, kad san doša kod limara kako je izmirija mene, pa autu, pa se misli 15 sekundi kolko će me rebnit) ali šta jes jes, silikon na prozor i konfiguriranje routera nije isti kurac. Majstor majstor.

Ko su u informatici gospoda?

To su gospoda programeri. Miljardu puta, ma šta miljardu, triljardu puta san kod korisnika čuja izraz “Gospodin programer mi je reka” , “Gospodin programer je savjetovao da se kupi ovaj PC”. Gospodin programer. Majke ti Janje, da vi čujete sa kojim se strahopoštovanjem izgovara to “gospodin programer” pari da slušan misu.

“Gospodin programer je reka da je sa njegovim software-om sve u redu, da je problem sa računalom.” Ma nemoj mi reć. On je to na daljinski 200 km od računala zaključija da je njegov supersonični softver, koji u 2012 godini još uvik ima ikonu na desktopu “Pokreni.bat” ispravan, a da glanc novi Dell ne valja kurcu vode.

Ajmo mi sad analizirat ko šta radi u informatici u nekoj firmi – kancelariji otkad pituri odu i čistačica opere pod i prozore. Dakle postoji informatičar-hardveraš tj. ja, i informatičar-softveraš tj. gospodin programer, i triba dignit neki biznis od opranog poda i obrisane prašine do toga da neki ćuk sidi za kompjuterom i knjiži. Knjiži on moj kurac nego surfa ko zna di, ali eto…

Infrastruktura

Ja bi toliko postrožija kriterije na fakultetima da bi godišnje u Hrvatskoj izlazilo sa diplomom 2 arhitekta, 2 građevinara i 2 elektrotehničara. Iman dojam da u današnje vrime ili su svi prepisivali na fakultetu ili su kupili diplome u susjednoj državi. Strašno je na koje probleme nailazim kad tako nešto radin.

Prvo, štekeri od struje. Ili su postavljeni posri sride kancelarije, tako da nema šanse da se bar 1 kabel ne vuče po podu, ili iza ormara (na sredini) registratora, ili onaj legendarni odma ispod sklopke za sviću kraj vrata. Tako da kad dođeš montirat PC obavezno moraš maknit ormar 3×3 jer je iza njega šteker od struje. Ili se neki produžni kabel vuče po podu, pa se za njega zapinje ili ga fotelja gazi non-stop. Onda naivni korisnik pita “A oće li meni to tako uvik ostat?” na šta mu ja odgovaran “Čujte meni je jako žao šta je Nikola Tesla umra bar 20 godina prerano, tako da nije uspija smislit bežični prijenos električne energije”. Ali ajde, riješiš to.

Drugo. Nema majci da se neko pametan sitija da će tu bit kompjuteri pa razvuka dok se radilo UTP kabele. Ili da je dok se radilo zva informatičara da da koji savjet šta će tu sve tribat razvuć, nego tek kad je sve gotovo “Evo sad ti nama složi mrežu”. Znači, bužaj zidove, postavljaj kanalice, razvlači kabele itd. Onda svi seru “Jel moglo bez tih kanalica?” Ali ajde, riješiš i to.

Treće. Nikad mi nije bilo jasno zašto glavna telefonska linija, a samim tim i poštari montiraju i DSL, ide u kancelariju od direktora. Svaki put kad iman neku intervenciju na DSL-u i triban uć u kancelariju od direktora, on ima sastanak ili sere na telefon 40 minuta ili jebe sekretaricu tako da ja izgubin pola jutra da bi resetira DSL router.

Montaža

Ovo je u principu najlakši dio posla. Na stranu to šta se imaš nateglit kutija i opreme, ali sve to ide u rok službe.

Mreža

Dakle, u ovoj fazi je pasivna mrežna oprema već postavljena. Kabeli su iskrimpani, greške nema. Sad triba računala logički povezat. Postavlja se aktivna mrežna oprema, postavljaju se zaštite. Hardverske i softverske. Triba računala natirat da pripoznaju jedni druge, te da se softver koji se vrti na jednom računalu vrti i na drugom. I ostale sitnarije tipa šeranje printera, emailovi itd. To može biti sex, a i ne mora. Međutim, sve je to kurac kad onaj kome ti radiš jedva čeka kad će na ekranu vit gugl.

Dokumentacija

Kad je sve proradilo, kad svima sve radi, onda lipo napišeš i složiš dokumentaciju i daš korisniku. Šta u toj dokumentaciji piše i kako piše nije bitno, uglavnom ono šta ja napišen to su korisne informacije koje korisnik obično zagubi nakon misec dana pa te davi. Način na koji ja to slažen je sljedeći. Jamstveni listovi od opreme sa odvojenim popisom serijskih brojeva i datumima kupnje. IP brojevi. Šifre akaunta i antivirus aktivacija. Linkovi na produženo jamstvo. Popis potrošnog materijala za printere, multifunkcijske i kopire. Ako ima segment WLAN-a, onda i te parametre. Tako kad drugi put dođen da ne tražu po dana šifru za mail ili za pristup Internetu.

I tako kod korisnika, šta se tiče mog dijela posla, je sve korektno odrađeno. Svima sve radi i sve je pjesmica. Cila ova procedura može se razvuć na par tjedana, zavisi o koliko se računala radi i šta sve korisnik oće.

Nakon toga na scenu stupa gospodin programer. On tu nešto čačka 2-3 ure, u biti ne proradi mu sve iz prve pa se malo pravi grbav i nakon njegovog odlaska na desktopu osvane legendarna ikona “Pokreni.bat”. I korisnikov račun olakšan za par desetaka iljada kuna i misečnim “održavanjem” od 2.000 kuna.
Prije 20 godina je razvija taj svoj šugavi softver koji radi u DOS-u i još uvik prodaje muda za rodakve, tako da ja ima da obađen cili Internet dok ne nađen nekog Dell-a sa sedmicom downgrade-anom na XP PRO da bi bilo sve prema zahtjevima “gospodina programera”. Koji kurac je radija u međuvremenu? Popunjava profil na Linked In-u?

Vezano za ovu priču ima jedan svjež događaj od prije nekog vrimena.

Radin ja u sjedištu firme svoj posal, dakle malo popravljam kompjutere, malo provociran šefa i kolegu, malo šaljen Cesarise u napad, standardna rutina. Kad odjednom, ničim izazvan zazvoni telefon na mom stolu. Zove jedna firma, naš veliki korisnik da kod jednog od “mišn kritikal” računala ima problema sa ispisom. Ništa, sija ja u svoju luksuznu limunzinu, veza pojas kako mi intervencija nebi izašla u minus i oša kod korisnika. Budući da znan šta je problem, ponija san sobon nekoliko artefakata koji bi mi mogli bit korisni.

Problem je bija sljedeći: korisnik triba isprintat 15-20.000 listova (znači nije zajebancija nego posal) ali “nešto prči naše kokoše, a nije pivac” drugim riječima izađe 2 lista pa treći prazan i tako svako malo. Stvarno tako nemoš radit. Tim gore šta onaj list koji je izaša prazan, kompjuter smatra da je bija pun i onaj iza njega je baš taj koji je triba bit tako da jedan fali. Ima da popizdiš.

Prvo i osnovno provjera na viruse. Nikad ne znaš u kojem grmu leži zeko. Sve čisto. Dobro. Nakon toga gledaš fizičku vezu kompjutera i tog paralelnog printera. Isto OK. Ali ne budi ja lud, ponija san sobom molded centronics (ko ne zna šta je molded centronics kabel nek se ubije). Zaminim ja kabel, opet isti kurac.

Provan ispis iz nekih drugih programa tipa Word, IE, Adobe Reader. E, tu printa sve normalno, kolko god triba listova. Jedino iz ovog programa “gospodina programera” ispis jebe po tavanu. To znači da neki kurac nije u redu sa tim programom, a to već nije “moj rejon”.

Ali neš se tako lako izvuć. Korisnik kaže “da je zva programera na telefon i da je on reka da je sa programom sve u redu, a da sa kompjuterom nije nešto u redu i da zoven servisera da kvar otkloni.”

Sad ja već lagano pizdin “Dobro gospođo, jel vidite da računalo normalno ispisiva iz svih mogućih programa uključujući i edit iz DOS prompta, samo iz te vaše aplikacije ima problem?” A ova “A vidin, ali on je reka…” Međutim na kraju je popustila i satrala programera dok ovaj nije doša i riješija to.

Znači, da rezimiramo zašto je programer gospodin. Programer je gospodin zato šta će korisnik prije virovat njemu nego svojim zdravim očima. A onaj koji je omogučio da to sve radi je kurac od ovce.