050 50

Evo, nisan se još dobro ni razmava, a doša pedeseti post. Idealna prilika za malo povuć crtu (ne u nos) i vit šta se dosad napravilo, dokle smo došli i koji su planovi za buduća štrapanja.

Idemo…

Dakle, počeja san pisat ovaj blog 09/2010, taman u to vrime nekako je završilo lito, pa su pale obaveze odlazaka na qpanje, taman san registrira auto, pa san i to skinija s grbe i nako razmišljan malo kojin pizdarijama bi se moga bavit? Kako mi skupljanje značaka, salveta i postera Željezničara nije bilo napeto palo mi je na pamet pisat blog o informatici. Srića vaša šta nisan ginekolog.

Međutim svi blogovi dosad šta san ih pročita nekako su mi prefini, prekulturni, preozbiljni. Sve neka filozofiranja, pjesmice o jeseni i ljubavi, drkanja… Kad ih čitan iman osjećaj da tin ljudima ne smrdu noge, da seru mirišljava govna. Kad ih čitan iman osjećaj da ti ljudi koji ih pišu nekako važu svaku rič, da in nebi slučajno ispa kurac, pička, sranje, iman osjećaj da se ti ljudi žele sviditi ljudima koji ih čitaju. Meni to uopće nije bitno. Kome se čita neka čita, kome se ne čita neka ne čita. Ja se ne želin sviditi nikome. Želin da svi mislu kako san luđak i nekulturni čoban.

Pa san odlučija da kad već želin približit jedan segment svekolikog gospodarstva čitateljima onda neka to bude na način prirodni, svojstven piscu, pisan iz duše. Odlučija san napisat neke svoje doživljaje, iskustva i razmišljanja. Većina postova ide online nakon šta se napiše bez nekih lektoriranja, ispravljanja i čekiranja.

Kako ima određeni broj ljudi koji prate ovaj blog osjećam se dužnim zahvaliti im se svima na komentarima, mailovima podrške, ritvitanjima, komentarima na fejsu, lajkanjima i ostalim čmarouvlakačkim izljevima. Stvarno se čovik lipo osjeća kad mu neko pošalje poruku da je pročita cili blog iz šuca. Isto tako je lipo kad neko napiše na fejsu da je prvo lajka pa onda tek iša čitat jer ima povjerenja u informatičara da je zabava zagarantirana. Lipo je kad napišeš neka svoja razmišljanja pa skužiš da se ljudi s tobon slažu. Zahvaljujem.

Evo upravo mi je kanula suza iz oka koju san obrisa rukavom.

Šta dalje?

Isto ki dosad. Šta bi rekli ameri “Stay tuned”. Iman još dosta toga za napisat, a i dosta se događa šta želin napisat.
Komentirajte slobodno, recite mi da nisan u pravu, da seren kvake i da neman veze sa vezon.

Obavijesti o novim postovima uvijek up-to-date:

facebook.com/informaticar
twitter.com/informaticar

Pozdravljam Vas uz informatičarski pozdrav “I nek ti cili život bude MTBF”

Ovaj san pozdrav ja izmislija i stavljan ga na raspolaganje online zajednici.