062 Zbunjena gospođa

Stvarno sam blesav. Prvo iman gotov tekst, onda se jeben tri ure koji mu naslov dat. Za razliku od mog sina, koji ima gotov naslov, pa se po dana misli dok počne pisat…

Dakle, i ovaj post nisan zna kako bi nazva, “Zbunjena gospođa” ili “Poslovno twittanje”, pa san ga nazva jedno a linka drugo.

Ako kojim slučajem postoji online individua koja ne zna šta je, ili ne koristi Twitter, ipak ću dodatno opteretiti ovu mini tipkovnicu, te sa dva kažiprsta nabosti slijed tipki koji kad se pročita slijeva na desno i odozgo prema dolje dat će kratko objašnjenje šta je to Twitter.

Twitter je online zajednica, također društvena mreža, koja funkcionira slično kao i Facebook, samo su umotvorine korisnika ograničene na duljinu SMS-a.
Kod Twittera nema slika, ni prijatelja, ni potvrđivanja prijateljstva nego postoje oni koji te slijede (čitaju tvoje statuse) i oni koje ti slijediš (čitaš njihove statuse). Dobro, neki traže da posebno odobre svakog ko ih želi slijediti, ali nećemo sad u detalje.

Znači, postoje Following i Followers. (Ako neko ne zna engleski, jebi ga sad i utakmica, nek nauči.)

Ista je stvar i u poslu. Kako ovaj posal radin već neko vrime, steka san popriličan broj Followersa, ali i ja radin poslovni Following, znači slijedim određene ljude i poslujem sa firmama u koje ti ljudi dođu raditi. Što me stavlja u položaj njihovih Followersa.

Na primjer, jedan od onih kojima ja radim Following i uvik poslujen sa firmom di on radi je gospodin koji je u javnosti poznat kao Nisam Skrolo. Uvik ga slijedim, iako mi ga pošteno zabiberi u prosjeku svakih misec dana, ali nekako mi je draže da me on sjebe nego neki nepoznati. S kojin san na Vi, pa ga nemogu u kurac poslat kad štogod zasere.

Slijedin još neke ljude i radije ću u njih kupovat, jer nije mi toliki gušt klikat u web shopu koliko mi je gušt kad naručivan robu započet razgovor sa “Di si pederu, šta ima?”

Imam ja i svoje Followerse. To su kupci koji kupuju robu i usluge od mene bez obzira u kojoj ja firmi radija. I, iako i ja koji put sjeben, rečen da ću doć pa zaboravin (to rjeđe) ili češće, nešto mi se u butigi “zakomplikuje pri ugradnji floppy-ja” pa popizdu čekajući me, ipak me slijede. Vjerojatno zbog toga jer smo svi mi u biti dica, a ja zbijam šale pa nikad oko mene nema negativne energije.

I, da ne duljin, cilo ovo poslovno twittanje funkcionira, ima svoje uspone i padove, dikod više posla, dikod manje.

Međutim kad se u ovo poslovno twittanje umišala zbunjena gospođa, zamalo pa se veliki belaj dogodija.

Dakle, među mojim mnogobrojnim Follower-ima nalazi se i jedna osoba ljepšeg spola koja sjedi u fotelji i koja ima mogućnost da troši pare koje je radni narod zaradija, a ona ih dobila kroz proračun. Ali isto tako je obavezna napraviti natječaj za iznose koji su preko … neznan kojeg iznosa, ali ovaj put je bija debeli iznos.

Priča počinje tako da smo dobili poziv da potrebuju toliko i toliko informatičke opreme. U jebo te konj, samo odoka kad san u glavi zbraja (prije reć množija) ugrubo ispalo je pun kurac i 800. I ništa, krenija ja sa pisanjem ponude. Uf, braćo moja mila, šta to dikod zna bit naporan posal. Radije bi kućarinon istovariva tamić nulerice. Ništa od toga nemaš na lageru, moraš sto puta zvat dobavljače, objašnjavat šta ti triba, pa te oni pitaju “oćemo to slat danas il ćeš samo rezervirat?” – čekaj, stani s ražnjem, di smo mi a di je zec.

I tako, kad san sve te podatke prikupija, sažvaka, izračuna, provjerija, pa još jedan put provjerija, i onda nakon završnog provjeravanja, san posla ponudu. Kako u našoj firmi vridi postulat meštra iz Velog mista – “Neću politiku u moju butigu” – nije nam ništa drugo ostalo nego da se pomolimo da smo najpovoljniji i da ćemo omastiti brk.

Sad nemoš odma drugi dan zvat ki seljo: jeste pogledali, ko je najpovoljniji i tako dalje. Triba malo poslovne kulture.

Prošlo par dana grčevitog iščekivanja. Stvarno prelip posal za ispustit ga iz ruku. Ali, jebaji ga druže učitelju, nakon šta smo poslali ponudu stvari više nisu pod našom kontrolom. Kod natječaja posal dobiva onaj koji je najpovoljniji cijenom. Kraj priče.

I, nakon par dana zove mene na džiesem uređaj kolega od te gospođe koja vedri i oblači i veli mi da joj se javimo u vezi tog posla. Točno tako. Ni javi joj se jer je neko drugi dobija posal, ni javi joj se jer ste vi dobili posal. Aj ti sad znaj šta je on mislija reć. Vjerojatno čovik nije ovlašten za davanje bilo kakvih informacija, pa je svoj izrijek upakira u neutralnu rečenicu.

Kako san u tom trenutku bija kod korisnika, a taman mi se isto nešto zakompliciralo, nisan baš bija od volje sad srat s njome nego san zvrcnija šefa i reka mu da joj se javi u vezi tog posla i nastavija radit svoj posal kod korisnika.

Nakon nekih uru-dvi vrimena vratija san se u firmu i odma pita šefa šta je rekla. Ovaj cili pokisa, rekla je da je neko drugi dobija posal. A u pičku materinu, mogli smo od tog posla misec dana živit.

Život ide dalje, i posal ide dalje pa smo se i mi posvetili svakodnevnim aktivnostima.

Prošlo nekih 5-6 dana, ja sidin u firmi, standardno jeben po tavanu, opet zvoni džiesem. Opet kolega od gospođe.

– E

– E

(U nas u Dalmaciji prilikom razgovora jedno slovo, npr. “E”, mijenja čitave riječi pa čak i rečenice, ovo šta smo nas dva rekli dva puta “E” to bi dva purgera pričali po ure)

– Šta ima?

– A ništa, evo, radi se.

– Dobro, nego čuj, kad ćete vi više isporučit onu opremu?

– Koju opremu?

– Šta koju opremu, pa jeste vi obaviješteni, mi ode čekamo ki budale tjedan dana.

– U, jebo te…

Ja tek onda počeja lagano radit rekonstrukciju u glavi šta se u ciloj ovoj priči uopće dogodilo. Pitan ja šefa ono kad je nikidan zva, kad mu je rekla da je posal dobija neko drugi, kako se predstavija. Kaže da se predstavija dobar dan ode taj i taj iz firme te i te. Ne može kultunije i poslovnije. Međutim, nije dobro. I to je to šta je riješilo enigmu cilog ovog događaja.

On se predstavija svojim imenom i činom u svojoj firmi i zbunjena gospođa s druge strane nije odma (a ni kasnije) skužila sa kime razgovara. U tom trenutku već smo bili dobili posal. Ali posal je dobila ponuda koju san ja potpisa. I nju sad zove tamo neki …

E, vidiš, kažen ja, da si se predstavija ki moj šef, odma bi joj sve bilo jasno i ne bi bilo nikakvih nesporazuma.

Zajebano je ovo poslovno twittanje, a?