072 Podrška

Dosad samo na ovom blogu dosta mlatili praznu slamu i cepali atome oko bitnih, manje bitnih i apsolutno nebitnih stvari, iliti pizdarija.

Došlo je vrime da obradimo jednu temu u kojoj ćemo ispaliti bojevu municiju na više meta istovremeno, tako da se može reći da ćemo u ovoj temi pucati iz višefaznog multitemporalnog poliprostornog fazora.

Prije nego se bacimo na temu, moramo malo bocniti druge djelatnosti. Uvik postoji mogućnost (opasnost ?) da osim informatičara ovaj blog čitaju odvjetnici, građevinari, doktori i autoindustrija, pa zašto im dozvoliti da se naslađuju na našim informatičarskim mukama.

Autoindustrija

Tamo negdi u lito ’06 napokon ja skuca neku siću i nakon odobrenja “viših instanci”, čitaj žene, odlučio sam se na kupnju vozila svojih snova. Marke Romb, tip sedan, motor 1.6. Nema ključ nego karticu. Dakle, nisu mi bili snovi ni merđe ni benđe, nego obični francuz (koji se radi u Turskoj). I sve to divno i krasno, samo san nakon par miseci uočija jedan škerac. U stvari nije škerac, nego san ja u kurcu. Izaša san iz aute i kad san se maka 3 metra vidija san da nisan diga do kraja prozore. Otvorija auto i skužija da ne znan kako se daje kontakt.
Grk te jeba, kolko vozin i općenito gledajući s kojim sam beskorisnim znanjima opskrbljen, a ne znan dati kontakt u običnoj auti. Kako nema ključa, ubacin karticu i kad pritisnen botun popalu se sve lampice, otključa se timun i upali se motor. Ništa, diga prozore, ugasija i oša ča.

Ionako san triba ić prema autokući za koji dan, pa ću usput svratit i pitat. Kad san doša pita ja ovoga šta mi je proda auto “Daj jeba te, neznan kako se daje kontakt.” Veli ovaj “Čekaj da pogledan, čini mi se (čini mi se ??? – nemoj da ti se čini s mojon auton, nemoj da zaginen digdi) da triba neku kombinaciju s pedalama doli pritisnit.” Dobro se njemu činilo, samo mu se nepotpuno činilo…

Srića, u nas se u auto salonima uvik između glanc novih auta muvaju mehaničarski šegrti u šporkom trlišu, pa se tako i tada tu muva jedan mulac i pita ga ovaj prodavač: “E, jel znaš ti kako se daje kontakt na novom guzičaru?” Mulac ki iz topa: “Stisneš kvačilo, ubaciš u prvu, pustiš kvačilo, stisneš kočnicu i pritisneš Start.”
Ma stvarno ne može bit jednostavnije, stisneš Alt+Ctrl, pa FN+F12 i onda Enter. Jeben vas i vaše aute kojima non stop rikaju varijabilne remenice (“to im je mana”… a kad san ga kupova bija je svemirski brod) i vašu podršku.
Aj šta ja ne znan, al šta on nije zna. Kako ću znat kad mi nije tribalo i kad mi nije “na oku”. Ubacin karticu, stisnen botun i piči. Ali on, koji mora znat položaj trećeg klipa po Heisenbergovom principu neodređenosti , ne zna i još “mu se čini”.

Doktore ćemo popratiti sa vicem

Doša veterinar kod doktora. Doktor: “Onda kolega, šta vam je?” – “Muke je tako…”

Građevina

Postoji li podrška u građevini? Postoji li nekakva priča koja bi otprilike išla ovako: kupiš glanc novu nekretninu i imaš jamstvo na nju? A ako ti nešto nije jasno ili imaš nekih poteškoća, da se možeš nekom javit? Postoji li ikakav telefonski broj ili nedaj bože e-mail na koji se kupac, koji je kupija glanc novu stvar i platija miljun kuna, može javit?
Sad će Vama čika informatičar starog kova dati odgovor: postoji kurac i to ne kurac od 15 cm, nego kurčina crnačka od 37 cm. U građevini kad platiš i kad, odnosno bolje reći ako, dobiješ ključe baj baj. Ako ne vlaži dobro je, ako vlaži, sorry bad luck. Otvori novine ili portale i čitaj….

Osobno san kupija novu nekretninu i dobija “Jamstvenu knjižicu” od stana. Koja lakrdija, pari ona stara zdravstvena iz JNA. Nisan ima reklamacija dok je traja taj jamstveni rok, ali ima san jedan upit. Jako, jako, jako jednostavan upit. Budući da san kupija “komforan jednosoban” stan, pripravija san ga u dvosoban (poseren se arhitekti na diplomu, sigurno je prepisiva na fakultetu) i tribalo mi je samo 4-5 pločica kakve su na podu u kužini.
Postoji li jednostavniji upit građevinskoj firmi od “Molim vas, kod kojeg ste dobavljača kupili pločice za zgradu koju ste napravili prije 2 jebena miseca u ulici Pizde strinine broj 10, kako bih ja otišao tamo i OD SVOJIH NOVACA kupio još kvadrat-dva tih istih sasranih pločica, jer u krugu od 200 km ih nisan naša?” Ali ljudi moji, to ni CIA nebi saznala. Nakon nekog vrimena san odusta i stera ih sve u kurac.

Podrška u informatici

Sad kad smo prišli na glavnu temu, red je da prvo napomenemo kako ćemo i ovdje standardno napraviti podjelu na 1, 2a i 2b jer je to informatička podjela zlatnog reza.

1 je podrška koju informatičar daje, a 2 a i b su podrške koje informatičar traži.

1 “Bilo gde i bilo kad”

Podrška koju informatičar daje svojim kupcima je prije prodaje, za vrijeme prodaje, poslije prodaje i poslije posla kad dođe napokon kući i sa ženom i djecom večera.

Budući da smo već govorili o podršci poslije prodaje u “Postprodajne muke” kratko ćemo prokomentirati ove ostale.

Nemoj slučajno da nešto ne znaš kad te kupac pita, jer odma taj kompjuter ne valja i na drugom mistu je bolji. Je da to nema veze s mozgom, ali tako je.
Često ljudi zovu na telefon i pitaju di je ta i ta firma. Meni nikad, da živin 10 života po 100 godina, nebi palo na pamet da zovnem Opel i pitan di se nalazi Peugeot. Ali štaš…

Najdraži su mi pozivi u 8 ipo naveče. “Ne radi mi Internet.” – “A jel ti radi kompjuter?” – “Radi.” – “A jel ti palo na pamet zvati 0800 9000 i njima reći da ti radi Internet, a ne radi kompjuter?” – “Nije.” – “Aj zovni, pa mi reci šta su ti rekli…”

2a “CEO Webmasteru jebe ženu”

Svaki informatičar koji nije sposoban sam za 12 minuta napisati driver za “Unknown hardware” mora taj isti skinuti sa stranica proizvođača dotičnog komada hardvera za određeni operativni sistem.
Kako je takvih informatičara kroz svjetsku povijest bilo samo dvojica, jedan je umra od stresa četvrti dan nakon šta se zaposlija, a drugi je institucionaliziran sa košuljom čiji su rukavi duži od nogavica prije nego je primija prvu plaću, znači da svaki živi i slobodni informatičar više-manje svaki dan mora skiniti driver za neku novu pizdariju koju sistem ne pripoznaje, a dobroćudni korisnik je CD sa driverima ostavija na klaviru kad je cipa drva.
Ili, u drugom slučaju, proizvođač se sitija da priloži uz uređaj “Ubuntu 10.1.45a.stable” kojeg će instalirati sveukupno 6 ljudi čija dioptrija na njihovih 12 očiju zbrojeno iznosi +332, a nekako je zaboravija stavit drivere za Windowse koje koristi 99% korisnika.

Općenito govoreći, instalacija uređaja na računalo je jedan od trivijalnijih zadataka koji svaki informatičar rješava rutinski, pri čemu mu je zauzeće mozga 1.5%. Međutim, u većini slučajeva pronalazak upravljačkog programa na stranicama proizvođača jednak je traženju rupe na situ kroz koje je Mujo prdnija.

Jednostavno mi nije pojmljivo (ne isključivam ni činjenicu da san ja glupan koji ne vidi očito) da su proizvođači hardvera toliko zakomplicirali i zakukuljili skidanje drivera za svoje šugave uređaje.
Dajte samo provajte skiniti drivere za Intelove ploče. Ma koliko taj Intel bija kvalitetan kao proizvođač hardvera, web site im je školski primjer “Zakona o zakonu o dodatku zakona o zakonskim aktima i zakonskim podaktima”.

Nevjerojatno je da bi skinija driver za zvučnu karticu za neku ploču prvo moraš znat jeli ta ploča u Classic seriji ili Media ili Essential ili Extreme. Ma jebe se meni, daj listu ploča jebali te razredi i klase. Ako slučajno koji pametniji informatičar upiše naziv ploče u internu tražilicu, ili mu javi da ne može naći ništa ili mu kao rezultat da neki .pdf di se ta ploča spominje. Ocjena +1.

Ima još bisera i dragulja. Dell. Dođeš na stranicu support. Sve 5. Pita te oćeš po seriji ili po jedinstvenom kodu uređaja. Aj po jedinstvenom kodu, piše na ambalaži i na uređaju pa će me odvest na TOČNO taj model. I odvede. I kad klikneš na driver za grafičku, ponudi ti 5 grafičkih drivera (za 1 OS) Intelovu grafiku, 2 Ati i 2 nVidie.
Nemreš bilivit. Lako to. Lako i to šta svaki ima 150MB. Ali, kad ih skineš onda se ne zovu npr. ati_ vga_32_xp.zip ili npr. Atheros_64_xp_vista_7.zip tako da i budala zna šta je kad ga vidi, nego se zovu R32556.exe.

Šta je najgore, a sramota za spomenute, na stranicama šrot proizvođača hardvera ovih problema nema.
Support-products-motherboards-socket775-a777pro.htm. Prosto ko pasulj. Ime file-a ti odma govori šta je. Driver za grafičku se zove vga_a777pro.zip.

Jedino objašnjenje za ova stranja ja vidim u tome da CEO (Chief executive officer – bog i batina) prči suprugu od webmastera, jer ovaj jadničak po cile dane radi, a ovaj prvi ne mora tuć karton ka izlazi iz firme. I pošto je webmaster vidija kući da mu je popišana daska od zahoda, a on sam piša u lavandin, skužija je da mu žena prima kožni metak sa strane.
Budući da, dok je CEO van firme, webmaster se često ide posrat u njegov zahod, jer je zajednički gori od javnog, vidija je da je i tamo daska popišana na isti način. Programeru njegovog kalibra nije tribalo dugo da zbroji 2 i 2, pa se osvetija firmi priko weba.

2b “Joj, ne znam, moram provjerit s dečkima, a dečki su na gablecu”

Osim skidanja drivera i trkeljanja po forumima tražeći šta nešto znači, informatičar u svom svakodnevnom poslu često potrebuje informacije do kojih da bi doša triba bi pročitat pola Interneta, pa je jednostavnije nazvat svoga dobavljača, distributera, i pitat ga šta mu nije jasno. Naivno se nadajući da neko ima nekakvog iskustva, da je nešto prova ubost u nešto da vidi jel radi.

Odma unaprid triban reći da ono šta normalno triba biti, a to je jedan šugavi telefonski broj u firmi od 100-200 ljudi na koji će se javit neka individua koja zna razliku između matične ploče i matične stanice, NE POSTOJI. Nema sredstava za takvo radno misto od pustih menađera i sekretarica.

Dakle, kome se jedan informatičar koji ima problem može obratit ne baš uživo, ali eto bar da s nekim razgovara priko telefona? (ICQ, Skype nećemo niti spominjat…) Može razgovarat sa svojim komercijalistom koji može biti stručna osoba, a i ne mora. Može razgovarati sa servisom, ali taj servis u biti samo rješava reklamacije. Servis u informatičkoj firmi koji ne rješava informatičke probleme nego skladišne i knjigovodstvene.

Evo primjera od prije nekog vremena. Kupac koji je već kupija računalo kod nas bi ga malo nadogradija tako šta bi prominija ploču, procesor i memoriju. Procesor je već dobija na poklon (to ga je i ponukalo na cilu akciju) i ima jednostavan upit: može li u tu i tu ploču koja prema specifikacijama prima RAM na 1333 primiti RAM na 1600?
U principu može, memorija će raditi na nižoj frekvenciji savršeno dobro, recimo u mom kućnom računalu rade 2 Kingston HyperX DDR2 1066 MHz modula u Intel ploči DG43GT koja prema specifikacijama prima max RAM na 800 MHz. Ali čovik ne želi naručiti dok ne dobije siguran odgovor.

Međutim, ma koliko se trudija i upira, odgovor jeli to iko prova ili zna jel radi, nisan dobija. Sve neka izmotavanja da vidin na stranicama proizvođača. Da se mi razumimo, ovo vrlo vjerojatno radi, nema razloga da ne radi, ali uvik postoji zanemariv postotak da dobiješ primjerak ploče sa starim BIOS-om ili “osjetljivije” memorijske module, pa da krene naopako, a onda si bacija u vitar 2,5 kilokuna, a to danas nije zanemarivo.

Ili primjer od pretprošlog tjedna. Zanimljiva situacija kod jednog korisnika. Windows knjigovodstvena aplikacija javlja grešku da nema slobodnog prostora na hard disku. A ima slobodno oko 150GB na disku od 160GB.
I sad ja zovem te mudrace koji su u naletu inspiracije iskompajlirali taj softverski uradak. Kaže meni lik da ako program to kaže, onda valjda nema mista. Odgovaran mu ja da ima mista ko u priči, čak san da ne ispadnen bleka ručno pozbraja veličine direktorija u root-u i fileove, ali sve se slaže u dz s onim šta Windowsi prijavljuju.
Međutim, ovaj je neumoljiv.
Tu san upotrijebija famozni PrtScn pa san mu faxira šta kažu Windowsi i šta kaže njihov program. Nakon čekanja dvi ure ispalija me na web da neki patch instaliran, ali sve se na kraju riješilo reinstalacijom tog programa. Srića šta je reinstalacija trivijalna, ali koji kurac me praviš budalom? Ako san ja glup, zašto tvoj program ima verziju 7.057.05?

Prema tome, od podške za nedokumentirane i poludefinirane probleme informatičaru ostaju forumi i news-i. Srića šta se na te dvi lokacije skupljaju dobre duše koje izgaraju od želje da svoj mozak iskopiraju online.

I na kraju, da spomenemo jednu svima dobro znanu firmu koja ima itekako šuškavih zelembaća da plaća cilu armiju vojske na telefonskoj podršci. Međutim, bojin se da je to sve zakurac…

Mudra glava koja je osmislila sistem menija i stiskanja brojeva 1, 2, 0 dok ne dobiješ šta ti triba tribala je bit odstranjena po kratkom postupku prije nego li je osmislila sistem takve vrste telefonske podrške. Da ne govorimo onu legendarnu da nakon razgovora ne poklapamo slušalicu, nego možemo ocijeniti razinu usluge. Da san siguran da neću sjebati onog jadnička s kojin san maloprije razgovara, da bi in ja ocjenu.

Dakle, prije nekih misec-dva, ja nešto u firmi radija, bija sam, i ne znan ni ja zašto, sitija se našeg DSL routera. To je jedini komad opreme u firmi u kojeg se niko ne dira. Stoji na svom mistu upaljen, radi već godinama, za naše potrebe sasvim je dovoljan.

Međutim, već odavno nije pod jamstvom, a i nama je odavno istekla ugovorna obaveza. Hm… ako se dogodi koja kataklizma sa našom kantom… ostaćemo bez Interneta, a ostati makar i nakratko može nam biti štetno. Pa mi je palo na um da nebi bilo zgoreg imati još jedan mukteši router za nedaj bože situaciju.

I, nebudi ja lud, zvrcnem ja našu omiljenu telefonsku podršku na broj za poslovne korisnike.

– Dobar dan ode taj i taj iz firme te i te, recite mi da li je nama istekla ugovorna obaveza za DSL.
– Da gospodine, prije toliko i toliko.
– Pa možemo li produžiti ugovor i dobiti novi uređaj?
– Gospodine, možete produžiti ugovor, ali ne možete dobiti novi uređaj.
– Ali čekajte… jel mi sad možemo raskiniti ugovor, odnosno ugovora više nema?
– Možete.
– I možemo li odma napraviti novi ugovor i dobiti novi uređaj?
– Možete.
– Pa u čemu je problem da priskočimo papirologiju i samo nam date novi router.
– Pa vidite gospodine, takva su pravila, znate gospodine, ser ser, kenj kenj…

I šta na kraju jadnom informatičaru ostaje kao podrška u njegovom poslu?

Budući da od “ovlaštenih” i “online” nema baš neke pretjerane koristi, osim vlastite zdrave logike i “snađi se druže”, ostaju mu online zajednice, kolege koje muče isti problemi i pravoslavni svećenici da svojim metodama istjeraju nečastivog iz komada hardvera koji je poludija.