080 Aktivacija

Stalna i dobra stranka donijela svoje računalo Lenovo prije par dana na servis sa opisom kvara “Jebe zid”.

Budući da firma u kojoj ja radin nije leglo korupcije, nepotizma, rodijačkih veza i ostalih oblika ponašanja političkog vrha ove jadne zemlje, vridi pravilo: kronološki red. Nema daj ovo-ono, ko jebe ostale, ja san ode kupija tolko i tolko, nego postoji lista servisa i gotovo.

Stranka koja je donila inkriminirano Lenovo računalo je debelo zaslužila da joj se napravi odma (npr.dosta kupuje, plaća račune, prijatelj mi je na fejsu, na kraju krajeva supruga od te stranke mi je uručila prije ohoho godina moje prvo mladunče u rodilištu – dakle stranka par ekselans), ali je svejedno uredno reka “Vidi šta je, napravi da radi, nije toliko hitno, ali bar do petka da bude gotovo, jer mi triba za ponediljak”.

Kako san ima nešto posla, taj PC je i doša na red u petak.

I, ajmo mi vit kakve su ga tegobe napale i koju terapiju ćemo mu propisat.
Da sad ne davin ljudstvo sa tehničkin izrazima (a i da ne odajen neke serviserske tajne) metodom špica-maca ustanovija san da mu je crkla matična ploča. Socket 775, DDR2. Za jednog informatičara starog kova pis of kejk.

Naravno, zašto bi Lenovo stavija original Intel kuler, kojeg stavlja 2 miljarde ljudi, kad može stavit kuler kojeg znaju razmontirat samo 6 ljudi na svitu. Nema veze, ja san jedan od njih pa je i to riješeno.

Međutim, kako ovi “međutim” i “ali” mijenjaju tijek povijesti… međutim nisan odma vidija da PC ima zalipljenu licencu XP Pro. Nisan odma vidija zato šta je Lenovo zalipija na takvo moćno misto, nešto kao da tablice od vozila staviš ispod rezervne gume u gepek. I još staviš na kantune mačje oči da svitlu u mraku…

Sad moran malo zagnjavit sa pričom o licencama i Microsoftu kako bi neuka raja koja nema pametnijeg posla, nego čitat moje pizdarije mogla skužit di je nastala kvaka 22 u ovoj situaciji zamjene matične ploče računala.

Sad će pingvini i jabučari svršavat, rašće im tratinčice iz ušiju, pišaće Pino Silvestre i sraće kavijar, ali ko ih jebe.

Zamislimo neke Windowse. Ajmo Windowse 7.

Kupit Windowse 7 nije kao daj Mare pizde. Mara skine gaće i ti ga zabiješ.

Kupit Windowse 7 je kao dolazak u javnu kuću. Prvo katalog, pa jel volite crne ili plave, debele ili mršave, zguza ili s ormara. Ma daj pusti opcije, daj da uboden štogod…

Dakle, kad se kupuju Windowsi 7 prvo kupac mora znati koju će verziju. Home premium, Pro, Ultimate… Onda kad je ustanovija koja verzija mu odgovara mora se odlučit oće li 32bitnu ili 64bitnu. Budući da većina seljoberaja misli da je 64bitna “bolja” jer je jača, osjećam se pozvan da dam objavu za javnost i reći da osim mogućnosti da adresira više od 3.25GB RAM-a i nema nekih prednosti za prosječnog korisnika, prije bi se reklo mana.

Znači, do ove točke je kupac odabra recimo Windows 7 Pro 32bitnu verziju. E, sad ide iduća točka grananja. Oće li HR ili ENG. Nema kao prije, instaliraš ENG pa dodaš HR LIP, nego odma biraš. Ajde, uzmeš HR kad se već nudi…

Taman kad misliš da je gotovo prodavač (čuj, prodavač… aj dobro prodavač) te pita oćeš OEM ili Retail. Sad si već ispižđen do daske. Koja je razlika? Dosad nije bilo razlike u cijeni 32bitne i 64bitne, ENG i HR. Sve imaju istu cijenu. Ali OEM i Retail imaju znatnu razliku u cijeni za isti kurac.

Razlika je slijedeća: OEM je licenca predviđena za prodaju uz novo računalo ili za računalo koje nije starije od čini mi se 90 dana (što se vidi po datumu kupnje računala). Kupac može kupiti OEM licencu za svoju staru kantu, imat će original Windowse, ali neće biti legalan. Kućnog korisnika boli kurac, glavno da može update vrtit, ali poslovnog se ovo itekako tiče. Ako mu dođe neki đubar u kontrolu, itnija je novce u potok. OEM licenca se veže za matičnu ploču.

S druge strane, Retail licenca ili maloprodajna licenca u prodajnom paketu sadrži 2 medija, 32bitne i 64bitne, ali nije zbog toga skuplja već je skuplja zbog toga šta se ne veže uz hardver nego uz korisnika. Drugim riječima može se beskonačno puta aktivirati na razno-raznim kantama, naravno ne istovremeno kako je većina pomislila. Nego kad rikne PC kupiš novi i stavi svoje oriđiđi Windoze i aktiviraš bez problema i opet uredno skidaš sve update-ove i legalan si.

Znači kad zaminiš krepanu matičnu ploču na računalu koje ima OEM Windowse osim sexa sa „Found new hardware“ imaš još i sex sa ključićem i ponovnom aktivacijom omiljenog nam i bezgrešnog operativnog sustava.

Ako san bija dosadan sorry… nije do mene.

I, dakle zaminim ja matičnu ploču na tom Lenovu sa XP Pro OEM licencom i kresnem ga, upali iz prve. Dižu se Windoze i stanu. “You must activate this copy.Do You want to activate now?“

A šta mi je preostalo? Kliknem jes i standardna procedura. Odaberen Croatia, pričekan dok disk malo odškalja i dignen slušalicu da zvrcnen M$.

– Dobar dan dobili ste M$ Hrvatska, moje ime je Kristijan, kako vam mogu pomoći?
– Dobar dan, trebao bih aktivirati jednu licencu, zamijenjena je matična ploča na brand name računalu.

Sad san očekiva da će mi reći standardnu proceduru, slikaš zalipljenu licencu da se vidi broj i frkneš im na mail, međutim i ovi su počeli hard core sex sa ljudima koji svoje teško zarađene novce daju za njihove pizdarije.

– Trebate nam prvo poslati ma mail sliku licence.
– Dobro.
– Trebate nam poslati na fax račun za zamijenjenu matičnu ploču.
– Kakav račun, nema računa, nije posal gotov pa ni ne mogu napraviti račun, kad bude gotovo biće i račun.
– Onda nam trebate poslati ponudu za matičnu ploču.
– Nema ponude.
– Onda nam morate poslati radni nalog.
– Aj dobro, jel to sve?
– Morate nam poslati i račun po kojem je to računalo kupljeno.
– Jeste vi normalni? Pa to je PC sa XP Pro, to je staro ko zna koliko, to je iz firme koja ima 100 računala u Splitu, Šibeniku i Zadru. Di će oni to sad naći?
– Žao mi je gospodine, takva je procedura. Ne mogu vam bez toga odobriti ponovnu aktivaciju licence.
– Slušajte vi mene šjor, a neka sluša i onaj koji sluša ovaj razgovor ili koji će ga posli preslušavat. Jebete zid bez veze. Šta vas briga di je krajnji kupac kupija ovo računalo i kolko ga je platija? Oćete vi meni dati taj broj ili nećete?
– Žao mi je gospodine, ali ja ne mog…
– Dobro, dobro iden maltretirati krajnjeg kupca da izvrne 200 registratora i da nađe taj račun, jeba vas M$.

Nisan ni primjetija da me šef blido gleda cilo vrime. “Jel, na koga se ti dereš? Nije valjda Nisam skrolo opet nešto zasra?” – “Ma daj, pušti me u kurac”

Sad drugi poziv.

– Alo Žičani, daj ovi gori jebu zid, traže račun po kojem si kupija ovog Lenova.
– Pa jesu oni norm…
– Ma daj bilo koji račun na kojem piše Lenovo i frkni mi ga na mail.

Nakon šta je fra Vjenceslav napravio svjetlopis licence i Žičani posla neki račun na mail, posla san in ta dva jpega, ali nisan radni nalog faxira. Prema uputama pričeka san dvadesetak minuta otkad san posla mail i zva ponovo.
Dali su aktivaciju i kad je prošla nisan moga izdržat, a da ih još jedan put ne poseren makar zbog toga šta in je nekako promaklo da nisu dobili radni nalog na fax.

Eto… šta reć na ovo? Kolko komplikacije za ništa.

Nikako mi nije jasna ta paranoja tog prozvođača softvera. Pa ako zoven za aktivaciju sigurno iman razlog. Po mom mišljenju dovoljno bi bilo pročitat broj licence i gotovo. Kakve slike, kakvi faxovi?

Pa ja mogu bez ikakvih problema doć u neki trgovački centar di ima izloženih PC-jeva i slikat neki izloženi PC da mu se lipo vidi licenca i broj i stavit prijatelju falše Windowse i ići ih aktivirat na ovaj broj. Sliku iman, radni nalog napišen za 12 milisekundi, a ako već traže račun po kojem je kupljeno računalo, odem negdi i pitam ponudu pa je obradim u Photoshopu. Ovo bi prošlo bez ikakvih problema.

Bilo bi im bolje da su svoj glupi sustav telefonske aktivacije organizirali na slijedeći način:
Ako odgovara broj, daj aktivaciju, ali unesi broj u bazu. Ako dva računala skidaju update sa različitim hardverskim konfiguracijama zablokiraj broj i uvali im obojici GENUINE.

Tako će i trgovački centri malo pametnije izlagat računala u police, da im OEM licence nisu na izvolite.