083 Odgovornost

Vidiš… ovaj pojam mi uopće nije pa na pamet otkad pišen ovaj šugavi blog…

Vjerojatno zato jer se odgovornost kod informatičara PODRAZUMIJEVA. Kako bi bolje oslika to podrazumijevanje predlažem da ispričan jednu priču koja me je i ponukala za ovaj post.

Ako neko slučajno pomisli kako ja na poslu samo pizdin, igran igre, doživljavan doživljaje da bi naveče moga o njima srat na blogu – vara se. Jedna od odlika informatičara starog kova je i famozni multitasking, što u doslovnom prijevodu znači: “Jes ti ikad trča, piša, plaka i zaveziva špigete?” Dakle, rad više radnji odjednom.

Prije neki dan, oko neke ure, stojin ja isprid firme i pušin (izjeba me ovi zakon o pušenju totalno, nisan zapalija cigaret sjedeći ima vlaška godina, isprid firme pušin stojećki, doma na balkonu pušin stojećki, dok čekan ženu isprid dućana pušin stoječki…) i prolazi jedan bivši poslovni partner. I kad je vidija mene odma je prominija kurs i doša malo proćakulat i zapalit jednu.

I tako mi pričamo i pitan ga ja kako posal ovo-ono, šta ima, jel jebe štogod sa strane, standardna pitanja dva mužjaka starog kova. Čovik je inače ok, radi u jednoj firmi, a ima i obrt u kojem radi skroz jedan drugi posal, nevezan za ovaj di radi ujutro. Znači ne fušeraje sa strane, nego čovik ima legalni dodatni izvor zarade na kojeg uredno plaća porez i čiji su prihodi vjerojatno 100% priko računa.

Za taj svoj dodatni posal koristi jedan stroj koji nije baš jeftin. I, kaže on da mu je taj stroj počeja jebavat zid prije nekog vrimena i da je mora zvat meštra iz Zagreba da dođe.To je malo jebačina kod takvih egzotičnih strojeva, nije to veš-mašina pa da svaki priučeni kvazimeštar može bacit oko.

Meštar koji je doša iz Zagreba je detektira kvar i uredno uzeja 2.000 kuna. Pazi ovo – samo je reka šta ne valja i rebnija 2.000 kuna. Da nebi neko pomislija da ovaj moj prijo ima u garaži ima neki supersonični uređaj zbog kojeg mu je mora HEP napravit trafostanicu kraj kuće ili da su mu StarGate sa ZPM-om u garaži – nije, obični uređaj koji se spoji kabelom u 220V i drugim kabelom u PC.

Šta će ovaj moj jadnik… naručija taj komad (matična ploča) platija nekih 700-tinjak Eura, pa carina, pa još neki troškovi koji još idu uz to i sve skupa sa dijagostikom ovog meštra, olakšalo ga za skoro 10.000 kuna. Zaminija on tu ploču – isti kurac. Iste štrepete radi. Popizdija.

Zovne on uvoznika u Zagreb. Joj znate, gospon, mi vam ne volimo tog servisera, mi više s njime ne radimo, imali smo tak nekake pritužbe na njega… kenj kenj ser ser. Uglavnom, ispostavilo se na kraju da nije ta matična ploča nego motor koji košta 120 Eura.

Pitan ja njega pa jesi zva ovoga šta ti je naplatija dijagnozu 2.000 kuna da mu jebeš mamaru u pičić i da ti vrati pare? Samo se nasmija, je, veli moš mislit šta će vratit.

I sad se ja pitan: di je odgovornost toga šta je dijagnosticira kvar i naplatija neko čačkanje po uređaju 2.000 kuna. Jes da je čovik potega 300 km u jednom smjeru, ali dnevnica mu svejedno kad odbijemo troškove goriva i autoputa (zaokružimo na 120 Eura skupa sa piš pauzom na Janjče) izađe jebačka.

Kako po ovom pitanju stoji stvar u informatici, odnosno kako vaš informatičar starog kova diše po tom pitanju?

Pa, evo recimo, dijagnostiku kvara ne naplaćivamo ako će stranka servisirati uređaj. A ako neće, isto ne naplaćivamo. Zašto? Prvo, zato šta 99% onoga šta uđe u servis se popravi. Ima nešto uređaja koje se ne isplati popravljati (PC-jevi sa SDRAM i izgorenom pločom, stari HP pisači čiji je komplet tinti 400 kuna itd…). Tako da nismo nešto ranjeni ako svaki stoti stroj besplatno pogledamo i kažemo čoviku da mu se ne isplati popravljati jer ili nema dijelova ili je popravak 95% cijene novog uređaja.

Druga stvar, rizik krive dijagnostike mi kao servis (i u servisu i kod korisnika) preuzimamo na sebe. Tako da ako se neko zajebe pa kaže da je matična, pa se na kraju ispostavi da je IDE kabel (bilo je i toga) da ne mora kupac plaćati glupost servisera. Jel tako? Tako je.

Najbitnija stvar, otkad kupac ostavi u servisu pokvaren uređaj dok ga ne predigne ispravnog, ne zna koliko san ja razbija glavu šta mu je, koji mu je kurac.

Kad bi sad ovu priču stavili u informatiku ona bi izgledala otprilike ovako. Zovne me stranka da joj pogledam PC koji ne radi. Ne daje sliku na monitor. Ja dođen proglasim matičnu ploču krepanom i naplatim dijagnostiku 250 kuna. Stranka kupi novu ploču recimo sa H57 chipsetom za 1.000 kuna i opet isti kurac. Stranka zovne drugog servisera koji odma skuži na ne valja DDR3 memorijski modul od 150 kuna. Stranka me zovne da mi spomene svu bližu i dalju rodbinu u negativnom sexualnom kontekstu u koji su uključeni pasi i konji.

Šta bi odgovoran serviser u najmanju ruku napravija? Pa bar vratija 250 kuna… Ali eto, najbolje se pravit blesav. Kratkoročno…