086 Tower

Apsolutno najiritantnije stranke su mi one koje bahato, s visoka imaju prolive poput: “Rođo, ima tamo laptop za 3.200, pa ako ti imaš jeftinije kupiću u tebe.” Nikad u životu nisan, i neću, u nekom dućanu djelatnicima turat pod nos cijene iz konkurentskih dućana. Pristojno se raspitam za cijenu (ako artikal nije izložen, npr. kad kupujem Hi-Fi tehniku, obično je po narudžbi), ili ako je artikal izložen (npr. u salonu namještaja) ne komentiram ništa pogotovo one debilnosti sa ženom upo glasa: “Ajmo tamo, tamo je jeftinije 500 kuna.” A prodavaču uvo ki list od fikusa…

Smatram da je navedeno ponašanje odraz krajnje nekulture i bezobrazluka i niko me ne može uvjerit u suprotno. Sve i da stranka izađe iz S klase V12 i uđe u butigu u odijelu od 2.000 Eura, ako ima takav nastup za mene je seljo i to seljo na kvadrat.

Okidač ovog posta je bija prije nekog vrimena.
Dakle, prije nešto dana jedan lokalni seljo (ali stvarno sirovina, ža mi je šta nesmin pisat imena, pa čak ni grad odakle san, ali da ga samo vidite sve bi vam bilo jasno) doša u butigu i kaže da mu triba laptop NAJJEFTINIJI.
Spojiće neku kameru (nije web kamera) na USB i to je jedino šta triba podržavat. USB konektor. Apsolutni prioritet je cijena.

Dobro, ja mu ponudim s police mali pederaški noutbukić 10″ i oridjidji 7 (kakav i sam koristim), cijena 2 i nešto sitno, jamstvo 24 mjeseca. Gleda on, kaže da neće da mu je mal ekran.

Dobro, zatim mu ponudim s police Dell-a za 3.500, 3 godine jamstva, 15″. Gleda on, kaže da neće jer mu je skupo. Jeben te živote, a izaša iz A4 maloprije…

Dobro, pogledam ja u Miljuntinke crte da vidin šta imaju na lageru (triba li napominjat da je hitno?), lager tanak, ali ima nekih Compaqa za 3.000. Međutim, ovom selji se žurilo i ostavi on broj svog džiesem uređaja da ga zvrcnemo kad nađemo najjeftiniji laptop.

Inače, da napomenem cilo vrime su bili komentari šefa nakon šta je seljo oša “Ma pusti ga u kurac, ma ko ga jebe, šta ćemo mi sad tu surfat po dana zbog budale i zbog zarade od 200 kuna, nek kupi di mu je najjeftinije…”

Idući dan mu nisan stiga pogledat ništa jer me odma u 8 zarobila jedna firma, stiže im neka delegacija a PC na kojem se nalazi cca 90GB materijala (jedina kopija) kaže da nema particije. Takve najviše volim… (za jednog informatičara starog kova to je pičkin dim, ali mora san malo izdramatizirat da mogu bolje naplatit)

I dan nakon toga meni odma u 8 govori kolega da je bija jučer ujutro ovaj seljo i da je naša negdi laptop za 3.200 i da još dobiva torbu na poklon. I da mu se javin ako nađen jeftinije. Baš me zanima kad bi ja doša u neki dućan i reka da san naša televiziju za iljadu kuna i ako mi nađu jeftinije nek me zovu. Mislin da bi mi prije Godot doša na kavu nego šta bi me iko zva.

Ništa, ponovo ja prošara dobavljače, ali s uključenom opcijom “ima na lageru za odmah” da nebi bilo nisam znala. Nađen mu nekog HP, čemer, ali 2.900. Zovnem ja selju da san mu naša jeftini laptop a on meni s visoka: “E moj rođo, neman ja vrimena, ja san to sinoć kupija u Zagrebu, kupija san onaj mali 10″, ki novi za 1.000 kuna.” – “Ok, ništa onda, bog.”

Da budem iskren, laknilo mi je, ionako ovaj spada u klasu budala, ko zna šta bi se iskompliciralo, nek mu ta njegova šugava kamera ne proradi (jer neki njegov prijo “vrhunski programer” mu je napisa program za tu kameru, mogu mislit šta je to…) jebali smo meduzu bez golduna.

Kažen ja šefu da san zva ovoga i da je on sinoć u Zagrebu kupija laptop za 1.000 kuna (kad je stiga otić i vratit se…?) kaže šef “Ko ga jebe, on je budala.”

I… isti taj dan, popodne oko 5 i kvarat, moja zakonita squaw i ja ležimo svak na svom kauču, ona na dvosjedu a ja na trosjedu, a mladunčad u sobi, jedan se pravi da uči, a druga gleda Golemka i Okaša…. zvoni moj džiesem uređaj. Šef.

“Čuj, tu je gospodin Seljo, kupija je neki laptop u Zagrebu, ali nije mu proradija onaj program, kupija bi ode laptop (sad mu nije ni mal ni skup majke mu ga nabijem u pičić), ali mu je hitno.” – “Dobro, ujutro čim dođem na posal ću ga instalirat.” – “Ali njemu je hitno, on bi uzeja laptop i donija ga tebi kući da ga instaliraš.”

O, jeben te živote, jel moguće da se meni ovo događa? Međutim, samo san reka: “Ne mogu sada.” Ovaj s druge strane pokisa “Aj dobro, ništa.” Pa jebo te jel moguće da smo tolko u kurcu, da tolko nemamo novaca? Do jutros je govorija ko ga jebe… U tom trenutku nisan ima informaciju šta se događalo u radnji posli telefonskog poziva, ima san osjećaj da će sigurno ujutro bit rasprave. Posli dok san u kupatilu tuširao svoje gipko, mišićavo i preplanulo tijelo, smišlja san obrambenu strategiju napadačkog tipa.

Sad ja razmišljan: ako je kupac tog profila da je uspija utlačit šefa da me zove popodne doma i predloži mi takvu debilanu (pretpostavljam da mu je šef na početku reka da će mu ujutro bit spreman laptop, ali ga je ovaj isturpija da me zove) šta možeš očekivat ako mu u toku korištenja štogod nebude išlo od ruke? Npr. pazari digdi virus, pa počnu sranja ili mu se neko drugo sranje dogodi? Neš moć živit od njega, poišće nam sve resurse. A lista sranja je poduga, pogotovo za takav profil selje. Ovo spada u ono kad ti 300 kuna zarade na uređaju koji ima 3 godine garancije izađe ne samo na nos nego i na uši i na oči.

Svevišnje biće je ipak čulo moj vapaj i poslalo Selju na drugo misto da kupi laptop.