090 Croatian dream

Stanje na poslovnom planu zadnjih dva miseca se skoro pa u potpunosti poklapa sa grafom funkcije f(x)=1/x. Znači, kad x teži k +beskonačno f(x) teži k 0. Za dokaz ove tvrdnje ne tribaju nam Ramanujanove modularne funkcije, dovoljno je pogledati izvode zadnjih par miseci i sve je jasno.
Za one koji nisu na “ti” sa matematikom (mada saznanje da je postoja Ramanujan ne spada u matematiku, nego u opću naobrazbu) to znači da se graf poslovnih aktivnosti strmopizdio u 3 pičke mile matere, a kako stvari stoje otiće u 10.
Iz čega proizlazi da se u Hrvatskoj poslovna aktivnost ne miri u nikakvim burzovnim indexima, tečajima, BDP-ima i ostalim ekonomskim sranjima, nego se miri u pičkama materinim.
Razgovaraju dva poduzetnika. “U koliko si ti pičaka materinih oša?” – “U 3” – “U, jeba te… bolji si od mene, ja san oša u 5”.

Kako san ja odavno izaša iz poduzetničkog rizika (sa indeksom od 0 pičaka materinih) mene osobno te “pičke materine” ne jebu, međutim nisan ćuk… vidin i ja da fali još samo jedna pička materina, pa da šef malo te pičetine nabaci na moju plaću. Kako pičetina ima negativan predznak, to znači smanjenje. Međutim, s obzirom da šef još uvik sam kusa tu pičetinu, ne zovimo vraga.

Šta se tiče privatnog plana stanje OK. Znači svaki put kad se vratin s posla žena je još uvik tu, nije ošla u big brader. Nije mi vrag da mira pa san iša neke radove izvodit po stanu, međutim odužilo se, a i otvorilo se novih poslova tako da umisto ormara na balkonu još se teke i pritumbala kužina, hodnik i spavaća soba. Srića šta san sta na vrime, inače bi spava u gepeku.

Ajmo mi na mlaćenje prazne slame

Šta je dream, šta je American dream i šta je njegova izvedenica Croatian dream? Pitanja je puno, odgovora još i više, ali samo jedan zadovoljava sve kriterije da bi ga mogli nazvati ispravnim, ter ga i elaborirati na način da ga mogu svatiti čak i oni koji su bili oslobođeni tjelesnog.

Kad bi doslovno prevodili dream bi bio san, međutim u ovim frazama znači javu. Svi mi sanjamo kako bi bilo dobro kad bi nagarili na neku paru pa ostatak života proveli natežući kožicu za upravljačem vozila od 500 konja, međutim rijetkima se posreći da i imaju takav stil života.
Realno gledajući dream je način života di individua uživa sve blagodati i slasti, a na grbači radnog naroda unutar svoje zemlje ili ostalih zemalja.

Tu je i osnovna razlika Američkog sna i Hrvatskog sna.

Naime, američki sanjači žive svoj san na račun građana drugih zemalja, mahom zemalja ispod čije se površine krije crno zlato i koji su za religijsko opredjeljenje odabrali iz izloga br.2 Islam. Svako toliko pošalju horde zla da oslobode od tiranije zemlju u kojoj država prilikom vjenčanja mladencima pokloni stan, a posli pošalju građevinsku operativu da popravi ono šta su “pobunjenici” sorili.
Za to vrime se u domovini uredno proizvode vozila od 6.100 kubika koja piju ki DC10, na jedan stan se mogu dignit 3 hipoteke, studenti misle da je Kanada u Evropi, a problem debljine rješavaju tako da nakon poidenih 5 hamburgera za ručak popiju 2 litre dijetne kole.
Stvar štima već 200 godina.

Hrvatski sanjači također žive san u skupim vozilima, skupim stambenim objektima (npr. kuća od 1.000 kvadrata od 5 milja kuna u nekoj vukojebini u Lici, a napravljena plaćom od 12.000 kn) međutim sve to skupa na grbi čeljadi koja ne živi u nekoj tamo pustinjskoj državi, već unutar istih granica, dakle grba domesticus vulgaris.
Stvar štima već 20 godina.

Naravno, kako u svakoj priči postoji neki “ali” tako postoji i u ovoj, i taj “ali” je nova varijabla koja je ubačena u jednadžbu, čisto zajebancije radi. Doduše ne baš zajebancije nego zbog realizacije priče “Vidjela žaba kako potkivaju konja pa i ona digla nogu.”

Varijabla se zove banka. Banka je institucija po mom skromnom mišljenju nešto poštenija od osiguravajućeg društva, jer ti prvo da novce pa ih onda pita nazad, za razliku od osiguravajućeg društva kojem daš novce pa se nategneš ki gladan srat da ih dobiješ nazad ili još gore: dobiješ kurčinu (npr. uplatiš obavezno osiguranje i nemaš štete, dogodine moraš platiti opet, a ono šta si lani uplatija izija vuk magarca).

Ova varijabla ulazi u jednadžbu u trenutku kad se sanjač malo zanese u življenju sna pa mu grba radnoga naroda postane premali izvor prihoda. Varijabla banka je jebena nepoznanica jer nije konstanta nego ima tendenciju rasta i u većini slučajeva se dogodi da ostane kao jedino rješenje jednadžbe, kad se sve druge varijable svedu na 0.

Međutim, rijetki su uspjeli ovu varijablu eliminirati, odnosno zajebati. Zajeb se u principu svodi na matematičku metodu supstitucije odnosno zamjene.
O čemu se tu radi vidjet ćemo iz slijedećeg primjera (koji mi je vrijedan čitatelj poslao na wall na FB i zamolio za moj skromni komentar, pa bi smo mogli i smatrati da je ovo prvi post po narudžbi).

Priča kako su dva mulca išla u biznis, namlatila paru, zajebali banku i sad žive pravi genuine Hrvatski san

Prije priče samo da napomenem: svaka im čast, alal im vera, selam alejkum i yo bro.

Dakle, urbana legenda kaže da su se ta dva mulca ukompanjonila s namjerom da osnuju preduzetje s ciljem stjecanja materijalne koristi, a na način da će prodavati bumbete. Međutim, već na samom početku njihovih karijera vrtlog biznisa ih je odveja u informatiku i prije nego su se snašli prodavali su kompjutere i kompjuterske pizdarije. Posli su prišli na klime, frižidere, knjige i ređipete, ali core biznis im je ostao do danjašnjih dana imformatika.

E sad, njihova poslovna logika je bila da prodaju smeće i mi svi ostali smo u početku mislili kako njihova “sreća nije dugog veka”, međutim zajebali smo se jer nismo uzeli u obzir varijablu koja kaže: kupac je glup i želi da ga zajebeš i uvališ mu čajniz šit za prave pare. Jebi ga, čovik uči dok je živ, žene do mature.

I tako su momci napredovali sve u 16 pa čak i u 17. Radili su, napredovali, širili se i u jednom trenutku su skužili da im nedostaje jedna varijabla – banka. Slijedom logike otišli su u banku i posudili malo novaca. Pa još malo, pa još malo i na kraju su bili dužni ko Grčka. Umisto da su se raširili kolika im je deka, oni su se razbacali ki đubar po njivi, a imali su samo vlažnu maramicu.

Problem uvođenja u jednadžbu varijable banka je u tome šta jednadžba nakon toga dobiva oblik x=x+K. K je kamata koja s vremenom preraste x i onda se dream pretvara u noćnu moru.

Dalmatinskim jezikom rečeno uvatila se dva ugora kapitalca u vršu. Izlaza nema. Međutim, kako smo mi generalno pametniji od amerikanaca, ova naša dva sanjača su našla genijalno rješenje: prodali su se na burzi.

A ovi popušili zajeb. Ha ha ha ha LOL LMAO i ROFL (ali ne i BRB). Da je u upravi tih kupaca sidija bar informatički šegrt, a kamoli informatičar starog kova, odjeba bi ih za 12 milisekundi njih i njihovu posrnulu firmu (koja je od samog starta bila osuđena na propast), međutim u upravi su sidili fićfirići ekonomisti sa pederaškim laptopima na čijim su se ekranima vidile razne Excel pite i mnoštvo šarenih grafova.

Naravno, stavila se lova u žep, a vrući krompir se prebacija na pušioničara. Sad je ostalo neriješeno pitanje onoga K iz jednadžbe x=x+K. Pa se banka dosjetila da bi mogli otpisat tu kamatu. Šta je za baje poput njih 50.000.000 kuna? Pičkin dim. Ionako će malo dignit kamate na stambene kredite, pa ćemo mi solidarno svi skupa uplatiti samodoprinos da se sanira tih 50 miljuna kuna.

I, na kraju balade, hu d fak iz Elvis? Ko je popušija 50 miljuna kuna? Pa svi mi. Jel neko čitajući ovaj tekst bija toliko glup i naivan pa pomislija da će jedna banka tek tako oprostit 50 miljuna kuna? Ej, 50 miljuna kuna!!! Nema šanse. Banka će jedostavno svoju sisaljku istakat iz te umiruće firme i utakat na miljun tekućih računa i stambenih kredita.

Zaključak: sanjači su ostali neprobuđeni u svojoj javi, na grbu radnoga naroda se stavila još jedna vrića cimenta, a banka će ionako namirit svoje.

Za kraj misao dana (citiram svog susjeda): “Mogu oni dizat gorivo koliko god oće, ja na pumpi ulijen uvik 100 kuna.”