092 Mušterija uvik u pravu

Uvodni psalm:
Kupac: “Imate li žile od vola za bas gitaru?”
Mesar: “Nemamo, ali imamo pizdu od krave za usnu harmoniku.”

Da mi je znati koji dokoni džabalebaroš je smislija ovu mudrost iz naslova, odma bi mu zalipija jednu zidarsku triščetinu da mu neinkartani zid drugu da…
Dakle, kako su kupoprodaja, poslovni sastanak, biznis-tu-biznis, kupnja žvakalica na trafici, odlazak u javnu kuću i ostala srodna dejstvovanja uvik jedan poslovni proces di dvi zainteresirane strane pokušavaju sklopiti posal na način da je jedna strana prodavatelj robe ili usluge, te samim tim primatelj zvečećih apoena, a druga strana kupac odnosno tražitelj robe ili usluge što ga stavlja u položaj davatelja novca, odnosno druga strana je mušterija.

Nadalje, ako nastavimo sa analizom ovog poslovnog procesa uočit ćemo nekoliko zanimljivih aksioma, zakonitosti i formula.

Za razliku od Ajnštajna koji je prvo izmozgao specijalnu teoriju relativnosti pa kasnije opću, mi ćemo se u ovom postu radije opredijeliti za opće situacije, a onda kasnije za specijalne u koje spadaju i informatičke.

Prvo i osnovno, da je neko uvik u pravu se protivi zakonu logike. Na osnovu čega bi se moglo donit pravilo da je neko uvik u pravu? To je protuprirodno, protupravno, protulogično, nenormalno i glupo.

Iz ove nenormalne tvrdnje proizilazi činjenica da poduzetnik, koji u većni slučajeva jedva spaja kraj s krajem, ima biznis i ćuli u njemu da bi iskompleksirane jedinke mogle doći, zajebavati i izvoljevati, a onda se pozvati na kojekakve paragrafe tipa “Zakon o zaštiti potrošača” i folklorne izreke tipa “Mušterija je uvijek u pravu”.

Pravilna rečenica glasi “U pravu je onaj ko je u pravu”. Čak i u situacijama di bi većina nešto napravila ili se odlučila za neku opciju ne znači da je to ispravno. Većina je tvrdila da je Zemlja ravna ploča, a jedan da je okrugla i bija je u pravu. Zakon većine ne znači ništa. Tako da čak i rečenica “Pitaj koga oćeš pa ćeš vidit šta će ti reć” nema neko čvrsto uporište da tvrdnja koju izricatelj zastupa je ispravna.

Jedini i istinski zakon koji je ultimativno ispravan i može ga se uzeti kao apsolutno sredstvo za dijeljenje pravde je Zakon logike. A po tom zakonu ispada da će prije bit istina da “Mušterija nikad nije u pravu”.

Opća teorija relativnosti

Šta nam Zakon logike kaže kad u nekoj situaciji imamo dvi suprostavljene strane od kojih je jedna strana stručnjak za područje koje je predmet spora, a druga strana civilno lice čija je ekspertiza ko zna šta (najčešće ništa – državni službenik), međutim predmet spora je ono za šta je stručna prva strana?
Duboko sam uvjeren da svaki poslovni čovjek (i squaw, naravno) pokušava obavit svoj posal na najbolji, najkulturniji i najstručniji mogući način, ali očekivanja mušterija su jednostavno prevelika i nerealna. I onda dolazi do situacija do kojih dolazi.

Mušterije se obično pozivaju na neodgovorena pitanja, na neke statistike koje sami izvlače ko zna di, vataju se ki pijan plota i za najmanju izjavu kad, kako i pošto će nešto biti gotovo, a razumu se u problematiku ki Mare u krivi kurac.

Tako mi je jedan keramičar priča da ga je zva čovik na telefon i pita ga jel radi kupatila (koje glupo pitanje… ne, radi samo spavaće sobe). Kaže ovaj moj da radi. A kolko uzima za ruke? Kaže ovaj moj “A čujte šjor, tribalo bi prvo vit vaše kupatilo kolko ima krivina, s kakvin bi pločicama radili itd., ali ajmo reć da je neka srednja cijena 10 eura po kvadratu.” A pita ovaj za kolko vrimena bi on moga napravit kupatilo od 5 kvadrata, tri zida obuć u pločice,bordura i pod. A kaže ovaj moj “A šjor, triban prvo vit, ali tribaće par dana” (inače keramičar starog kova).

Uglavnom, iskompliciralo se sve šta se dalo iskomplicirat. Prvo je čovik sam iša kupovat pločice bez meštra, pa kupija točno u milimetar kvadratni, a zaboravija na špale, oko štokova itd. Pa kupija žnj kvalitetu, neravne, fuge ispale nikako. Onda zid na 2 metra visine biži dva palca pa tribalo nabacivat u 3 puta, razdužilo se. “Šjor, grubi zidar van je ukrivo kašune naliva.”

Sve u svemu na kraju kaže ovaj moj “Šjor, evo gotovo imate tolko i tolko kvadrata, to van gušta tolko i tolko.” – “A nisan ja zadovoljan kolko je to trajalo,ovo ono.” – “Šjor, prvo san mora ispravljat greške koje van je grubi zidar napravija, zid biži a i cila prostorija nije u škvari.” – “Slušaj momak, nemoj ti men govort, mušterija je uvik u pravu ser ser kenj kenj”

Jedva se izvuka…

Specijalna teorija relativnosti

Problematika ove priče se itekako može događati u informatici. Informatika je idealno područje da prilikom ugovaranja i najmanjeg posla niko nikog ne razumi (obično mušterija ne razumi informatičara, no bez obzira šta je tele na tom području kasnije će se uredno pozvati na “Mušterija je uvijek u pravu”). Dikod i informatičar ne razumi mušteriju jer nevjerojatno je kojim se izrazima služe da opišu šta bi tili… sjetimo se samo “Leptir mašne”.

Bilo je to davno… stojin ja uredno in maj plejs of biznis i ulazi na vrata jedna MILF-ača.

– Dobar dan, izvolite.
– Jel vi ode prodajete kompjutere?
– Prodajemo, recite kakvo računalo trebate.
– Šta ja znan kakvo ja računalo triban, ne prodajen ja kompjutere nego vi, vi tribate znat šta meni triba a ne ja.
– Gospođo odakle da ja znan šta vama triba? Možda van triba obično računalo za surfanje, možda van triba grafička radna stanica, a možda van triba server.
– Ovo nisan u životu doživila da se neko ovako prema mušteriji ponaša iden i više nikad ode neću uć.

Moja pretpostavka je da nije vidila kurca bar 8 miseci…

Drugi slučaj (ode san već bija luđi)

Isto tako stojin ja u mom ćumezu i čekan kad će uć koji zalutali prolaznik da ostavi koju kintu.
I, ulazi naočit mladić, inteligentog pogleda sa svoja dva plava oka iza kojih stoji gruda vakuuma unutar lubanje. Mladić drži u ruci laptop sa nekon puknutom plastikom, nekim poklopcem (a laptop inače radi samo je otresa na pod).

– Jel vi popravljate kompjutere?
– Popravljamo.
– Evo meni je puka ovi poklopac i tribalo bi ga zalipit.
– Mi vam to ne radimo, mi reinstaliramo računala i mijenjamo neispravne komponente, a šta se tiče puknute plastike najbolje vam je nać nekoga ko se bavi plastikom, ovo baš i nema neke veze s informatikom.
– Čekajte, jel ovo kompjuter? Je. Jel vi popravljate kompjutere? Popravljate. E, pa izvolite i popravite mi kompjuter i zalipite mi to!
– Čekajte, jel ovo puknuta plastika? Je. Jel puknute plastike lipi plastičar? Je. Jesan li ja plastičar? Nisan. Doviđenja!

Naočit mladić je napravija nalevo krug i bez riječi napustio prostoriju.

Zaključak

Mušterija nikad nije u pravu. Mušterija misli da je u pravu. Jedini slučaj kad je mušterija u pravu su kancelarije državnih službi. Međutim tamo bi i tsunami bija u pravu da dođe tako to i nije neka utjeha mušterijama.