100 Homer

Toliko je razloga šta sve može biti kad te stranka zovne i kaže “Ne radi mi Internet” da je to čudo neviđeno. Pokušaću nabrojit samo neke koji mi sad padnu na pamet i na koje san naletija u svojoj blistavoj i uzlaznoj karijeri od šegrta do informatičara starog kova.

– Crkla mrežna kartica.
– Čistačica metlom istakala kabel iz mrežne kartice.
– Miš izgriza patch kabel.
– Korisnik nije platija DSL račun i poštari ga odjebali.
– Crka DSL router.
– Inače niko u kvartu nema Internet jer grmi i pada kiša.
– Bager iza zgrade kopa i prikinija vod.
– Kompjuter pun virusa i sjeba sve.
– Kod korisnika je bija mali o’tete i malo je iša poštimat postavke pa je za gateway stavija 211.67.123.9
– Router se zblesija, triba ga samo ugas-upal, a većina tukaca ni to ne zna.

Dakle, jasno je da poslovna kultura nalaže (a i lijenost, jer ako ne uspije priko telefona onda moraš ić u tri pizde materine kod korisnika i, ne znan ni ja, ugas-upal router) da prvo pitaš korisnika par pitanja pokušavajući ga spojit on-line.

Triba li uopće napominjat da kad te neki izbezumljeni korisnik zovne sa tom i sličnim pizdarijama da obično imaš mac kabela u ruci, ili si taman posložija bilonarančasta-narančasta-bilozelena-plava-biloplava-zelena-bilokafena-kafena i držiš to u jednoj ruci, a RJ45 konektor u drugoj ruci i sad se moraš javit i otrpit turpijanje po mozgu… I onda posli kad zakrimpaš vidiš da su na stolu ostala dva relaxatora.

Sad zamislite koliko ja moran pitanja postavit da pokušan ustanovit zašto njemu ne radi Internet i jasno vam je da kad neko zovne i kaže tu legendarnu rečenicu da mi se trenutno digne kosa na glavi.

I tako, evo još jednog mog proliva, ovo je bilo prije cca, u pičku materinu kad je ovo bilo… biće ima godinu ipo – dvi dana.
Dakle, standardna scena kad smo sva trojica u firmi: prvo se šef i fra Vjenceslav svađaju protiv mene jer ne pratim sport, onda se fra Vjenceslav i ja svađamo međusobno i na kraju šef pošalje fra Vjenceslava digdi na teren jer nas više ne može slušat.

I zazvoni telefon. Javi se šef, a onaj s druge strane odma počne turpijanje mozga. Ovaj kulturno sasluša i onda kaže “Samo malo, spojiću vam kolegu iz službe informatike” (to mi je druga rečenica na rang listi dizanja kose na glavi). Javin se ja, a ovaj s druge strane, očito iznerviran šta triba opet cilu litaniju objašnjavat, odma krene sa bojevim napadom.

– Meni ne radi Internet, ja san kliknija i prije kad bi kliknija meni bi se upalija onaj gogel, a sad nema onoga gogela i meni ne radi Internet, a meni Internet triba jer…
– Čekajte molim vas, samo malo. Jeste li išta dirali iza računala, neke žice jel iko istakava?
– Nije niko ništa dira, jutros je radija, a sad ne radi.
– Dobro, recite mi postoji li slučajno mogućnost da je neko drugi bija za računalom u međuvremenu i nešto poremetija?
– Nije niko bija osim mene.
– Dobro, jel vidite u donjem desnom kutu sistemski sat i kraj njega…
– Kakav sat?
– U donjem desnom kutu vam piše koliko je sati i kraj tog sata bi tribala stat mala ikonica mrežne kartice koja izgleda kao dva mala monitorčića. Jel slučajno ta ikonica prikrižena crvenim križićem?
– Ne vidin ja to.
– Jebemu mate kako ne vidite? Ajmo iznova. U donjem desnom kutu piše koliko je sati i kraj toga sata bi tribala stat mala ikonica mrežne kartice. Jel vidite to?
– Ne vidin.
– Pička mu materina, kako možete ne vit sat i kraj njega malu ikonu od mrežne kartice?
– Jer sam slijep. Zovem iz Saveza slijepih. Možda bi bilo najbolje da vi dođete ode i popravite to.
– Eto me za 2 minute.