115 fra Vjenceslav 2

Nastavljam blogoupise drugim postom o mom radnom kolegi fra Vjenceslavu. Ukoliko među štovanim čitateljstvom ima tupsona koji stvarno mislu da mi je radni kolega svećenik, moraću ih izvijestiti da su se zajebali, to mu je samo kodno ime.

Toner

Kako je servisni prostor u našem bužaku podređen prodajnome, to znači da kolega i ja imamo na raspolaganju relativno malo prostora za obavljanje servisnih djelatnosti uređaja koje pokušavamo popraviti. U biti, radimo na jednom velikom stolu dugom cca 302 cm i otprilike smo ga i pošteno podilili: fra Vjenceslav ima oko 120 cm, a ja oko 180 cm. I svak na svojoj polovici rastakaje i sastakaje uređaje i popravlja ih sa vjerom u bolje sutra.

Jednom prilikom kolega je popravlja neki laserski printer, rastaka ga je ciloga u papar, i izasra je toneron i moj sektor. Kad ga je popravija odnija ga je nazad u firmu iz koje ga je donija, ali toner majci nije pokupija. Ja, normalno, nisan bija tu kad je odlazija jer bi mu skočija zubima za vrat da to pokupi i izglanca, međutim dao je petama vjetra i nije mi preostalo ništa drugo nego srediti taj nered. Čovik obično kad čini dobro djelo ili slomi nogu ili ogrebe susjedno auto, pa tako i ja dok san čistija za njin, izasra san gaće. Nije mi tolko zbog gaća, jebe me se ionako ih neću ja prat, kolko šta će mi žena srat da u šta gledan i da san gori od sina.

U svakom slučaju bija san ljut ki pas zbog rafala koji me čeka ka dođen kući i jedva san čeka da se vrati da ga mogu napast. Čin je uša ja odma: “Dobro, kako si moga nako bezobrazno prosut toner po stolu i otić ča?” – “Ajde jebi nedilju, neš ti tonera, više ja pošmrčen vikendom.”

Fax

Donila jedna gospoja, nazovimo je Milka, fax uređaj koji je imao bliski susret sa silama prirode koje se obično vizualno prikazivaju sa ikonom Winamp-a. I, kolega nakon šta je pregledao uređaj i proglasio ga rahmetlijom, uredno napiše na radni nalog “Rashod” i ode o svom poslu. I tako taj fax tu stoji danima, dok nije napokon nakon nekoliko dana gospoja Milka zvala i pitala šta je sa uređajem. Ja se javija.

“Evo kolega je taman pregledao fax (koja bezočna laž, pogotovo ona riječ taman). Fax vam je mrtav, zapaljena je kompletna elektronika i ne isplati se popravljati” – “Ništa, bacite ga u smeće.”

I, vraća se fra Vjenceslav ko zna odakle i ja odma s vrata: “Zvala je Milka da možeš zaitnit ovaj fax u škovace” – “Dobro, ko ode vodi servis, ja ili Milka?”

Ponediljak

Svi normalni, radni ljudi, dakle svih 1.377 koliko ih ukupno u Hrvatskoj još uvik radi, kad u petak idu doma obično kažu neku kulturnu rečenicu tipa “Aj, vidimo se u ponediljak” ili “Ugodan vikend kolege” ili “Ljudi okupajte se ovaj vikend” (misli se, naravno, na more, a ne da je neko smrdljiv). Ja ne kažen ništa jer obično ki jadničak zadnji napustin bojno polje ili ako neko ostaje iza mene kažen “Aj vidimo se”. Pretpostavljam da se u državnim firmama kaže: “Ajme napokon petak, nikad doć, šta ovo vrime sporo prolazi.”

Uglavnom, fra Vjenceslav često zna petkom reći: “Ako ne dođen u ponediljak do 8 i kvarat, nemojte me zvat. To znači da san dobija na lotu i kupija motorčinu, a radnu knjižicu mi pošaljite pošton.”

Depeche Mode – Dreaming of me

I ja i fra Vjenceslav smo depešovci starog kova. Međutim fra Vjenceslav isto kao i ja smatra da su depešovci valjali do Music for the masses, eventualno još Violator zbog Ličnog Hristosa i da je ovo nakon toga sranje, a pogotovo otkad je Alan Wilder oša ča.

I, tako mi sa sjetom pričamo o starim dobrim vrimenima. I kažen ja “Jebate, sićan se ka je izaša Speak & Spell, ka san kupija ploču u robnoj kući… bija san sritan ki prasac ka san sluša Nodisco na Tosci” – “Je, je, prvi album in je najbolji…. Dreaming of me je idealan primjer kako napraviti vrhunski hit sa dvi note.”

Gužva

Prije par godina bili mu u posjeti na nekoliko dana neka rodbina. I došli ljudi sa dicon, arganjama, pason… šta ja znan. I jadniku puna kuća ljudi, ja mislin da su mu dopizdili odma drugi dan. Pitamo mi njega na poslu kako mu je u kući, di su se svi smistili itd a on odgovara: “A pušti me u kurac, nemoš se dignit pišat u sri noći a da ne naletiš bar na dvoje-troje ljudi u hodniku.”

Garaža

Došla jedna stranka kupit printer i jedini uvjet je da printer bude manji od te i te dimenzije inače neće stati u policu. Nebitno je jeli Epson, Canon ili Lexmark, samo je bitno da stane u tu policu. I jebi ga… mirimo mi printere ali svi veći od te posrane police. Predlaže fra Vjenceslav razne opcije, između ostalih i opciju da se u tu policu slože knjige ili CD-i a printer stavi na neko drugo misto, ali stranka kaže da je u polici prije bija printer, ali manji, i da pošto su svi novi printeri veći najbolje da sruši tu policu i makne je ča. I tako traje neko vrime to izdrkavanje oko police…

Najedanput, već vidno iznerviran veli: “Moj čaća je napravija kuću i garažu za Renaulta 4, a ja kupija Lagunu koja ne stane u garažu. I šta bi ja sad triba srušit kuću? A ništa, držin auto vanka na cesti… tako i vi stavite printer na neko drugo misto, a ne rušit police po kući.”

Pičić

Stojimo nas dva iskusna asa isprid firme na zvizdanu i pušimo. Nigdi pasa, a mi nemamo na +37 niti volje podjebavat jedan drugoga. I negdi oko 70% cigarete iza kantuna izađe i ide u našem smjeru jedna naprlitana ženka u miniću, cila utegnuta, mršava u pičku materinu, nekih dvadesetak godina. Tolko je bila tanka da niti nije radila sjenu dok hoda, a opseg struka joj nije 2rPi nego samo Pi. Kad je prošla kraj nas i ošla dalje nas dva gledamo za njon i pitan ja njega:
“Bil je jeba, a?” – “Ajde molin te vid kakva je, ima svaki tren puknit popola ako jače zapuše.”