128 Dobro jutro, informatiko

Evo kako me je dobro posralo… prošli post je palindromski 1111111 (127), a ovaj je okrugli 128. Naravno, za sve vas bezjake koji računate u dekadskom sustavu ovo može biti u najmanju ruku čudno, ali svaki pravi informatičar je u nulama i jedinicama, šta se vidi i po mom jebačkom e-mailu. Dakle, koja je vrsta slame koju ćemo mlatiti u ovom 10000000 po redu postu?

Jesu li vam poznate situacije kad vidite da neko ima neki problemčić kojemu je rješenje očito, samo ga ovaj jadnik ne vidi odma? I onda kad ga ugleda, vi mu kažete: “A dobro jutro, Kolumbo.”

Sve u svemu, šta to prči naše kokoše a nije pivac, odnosno ko nas jebe u informatici puste godine, pa je tek sad skužija da se stvari mogu napravit i onako kako triba?

Dobro jutro, memorijo

Ja mislin da jedino još uži vrh HDZ-a ne zna da je ograničenje 32bit Windowsa 3GB memorije. Premda cijene memorije godinama padaju u skladu sa grafom funkcije f(x)=1/x svejedno je bilo glupo stavljat ljudima 4GB RAM-a iako smo znali da će “kompjuter vidit 3”. Plus još turpijanje mozga od picajzlastih stranaka tipa “Vi ste me zajebali, ja san platija 4 a iman 3” i aj sa ti objasni.

Tako da je pojava trokanalnog memorijskog kontrolera i 3-gigabajtni kitovi pala ko naručena, već smo bili na izmaku snaga.

A dobro jutro više…

Dobro jutro, kućište

Svađan se ja sa jednim svojim jaranom koji ima Scenica. Kaže “Ima više mista nego moj guzičar”. Govorin mu ja “Jeba te konj, kako može imat više mista ka je kraći od moga 25 centimetara?” A veli on “Viši je”. “Jebalo te viši, koje to veze ima?”

Šta nas vodi do pitanja: zašto u vis u pičku materinu? Zašto uzbrdo? Zašto od ruba tintare do krova mora bit 30 centimetara? Inače ne znan koji je kurac ovin dizajnerima auta zadnjih godina? Zašto u visinu nikako mi nije jasno. Da se bolje izvrne u okuki?

Isti je kurac u informatici. Lipo smo počeli davnih godina, ležeća kućišta i na kućištu monitor. Tako triba izgledat kompjuter. Ima li logičnije stvari, ima li pametnije stvari, ima li normalnije stvari od toga da kad imaš dvi stvari koje MORAJU RADIT U PARU, da staviš jednu na drugu? Da ne govorimo samo o uštedi prostora na radnom stolu, spomenimo i to da kvadrat uredskog prostora gušta 2.500 Eura i ako kompjuter stoji sa strane, a ne ispod monitora, bacili smo u vitar 1/8 kvadrata za kurac, šta u kunama iznosi 2.350 kuna. A? Di smo sad? Stavićemo ga na pod da bolje prašinu kupi i da ga bolje drmamo nogom?

Još da mi je znat kojem manijaku je palo na pamet da kućište iz ležećeg pritvori u uspravno, posra bi mu se u burek.

Hauevr, situacija se popravlja u zadnje vrime. Em šta je računalo postalo središnji dio kućnog multimedijalnog carstva, em šta se računalo bez problema može spojit na tanku televiziju, stvarno je estetska šaka u oko stavit neko “kvadratronics” kućište na stalažu kraj televizije. Tako da u zadnje vrime stvarno imamo na izbor odličnih desktop kućišta sa jebačkim LCD-jićima i daljinskim upravljačima koji se lipo ukomponiraju u HiFi sistem.

A dobro jutro više…

Dobro jutro, optički uređaju

Koji je to seljo koji je uzeja CD u finim rukavicama, pazeći da pritom ne ostavi otisak prsta ili da ga ne izgrebe ili da ga ne ostavi na suncu ili da ne ostane komad pizzete s donje strane di su podaci, i pritom pomislija: “Ovo je idealan medij za čuvanje podataka, arhiva i programa”? Mrš, đubre retardirano!

Ima li iti jedan parametar, ima li iti jedna osobina, ima li iti jedna jedina karatkeristika prema kojoj je optički medij bilo koje vrste, CD, DVD, BR, pouzdaniji od zapisa pišakom po snijegu? Braćo moja mila, nema.

Sad će se naivni nepoznavatelj problematike odma pozvati na Zakon logike i pitati: “Ma nemoj, a kako ćeš onda instalirati Windowse i ostale programe?”

Evo rješenja, ionako svi imaju pristup Internetu, čak su i u Remetincu razvukli gigabitnu mrežu do svake ćelije. Rješenje glasi: staviš u BIOS LAN BOOT da odma ide na www.operativni-sistemi.com, a tamo te čeka menu: Windows, Linux, BeOS, CP/M itd. U zavisnosti koju dioptriju imaš, odabereš OS i kreneš instalaciju. Ako si linuxaš onda ti je džaba, a ako si windowsaš već si ranije kupija ključ. Posli kad si na Internetu lako nastaviš po istom principu. Ako moš skinit film od 1GB sa torrenta za uru vrimena, moš i Windowse instalirat za uru vrimena. I koji će ti kurac CD?

Ako imaš kome koji podatak prinit pošalji mu na mail, a ako ima toga više stavi na stick.

Ako slučajno ova varijanta zaživi molim da uđe u Zapisnik da san ja ovo izmislija. Ne tražin pare, ali bar da mi na grobu piše: “Ispod ove omorike leži budala i sirotinja, genijalac koji je izmislija online instalaciju operativnog sustava, međutim nije sluša ženu i to unovčija nego je glumija idealistu i umra u 82 godini, 12 dana nakon šta je isplatija zadnju ratu stana od 50 kvadrata.”

Kad ćemo moći reći “A dobro jutro više…” ?

Dobro jutro, monitoru

Palac ili inch ili col. Sve je to ista maništra, a označava duljinu od 25,4 milimetra.
Palac upotrebljavaju ekonomisti jer se većina njih nepismenih potpisiva palcem u tintu pa na papir, inch upotrebljavaju informatičari i Sledge Hammer (jer on ima Magnum 44, a to znači da mu je kalibar 44% od incha, 0,44×25,4mm=11,17mm), a col upotrebljvaju vodoinstalateri (cijev od po cola).
Nevjerojatna je činjenica da 2 miljarde kineza i japanaca prilazi sa onih svojih gradelja na latinicu, ali informatika uporno gura ove opskurne mjerne jedinice tipa inch. Pa se tako dijagonala monitora još uvik izražava u inchima. Lako to, ali šta su proizvođači prije krali i varali.

Uzmimo za primjer jedan od najprodavanijih komada hardvera, 17″ CRT (dakle stakleni, sa guzicom, na katodnu cijev) monitor. Iako se zva 17″ nikad nije bija proizveden niti jedan jedini primjerak bilo kojeg proizvođača koji je ima dijagonalu 17×2,54cm=43,18cm. Prosječna veličina 17″ CRT monitora je bila 15,7″-16,2″.

Tek sad u zadnje vrime kod ovih tankih se iznose stvarne dijagonale, pa tako imamo laptope sa 15.6″ ekranima i monitore sa 18,5″ ili 23″ dijagonalama.

A dobro jutro više, još samo da priđemo na centimetre…

Dobro jutro, floppy

Idealan medij za prijenos podataka, inače i vrlo pouzdan, je floppy disketa na koju stane ciglih 1,44MB. Tolika mogućnost skladištenja podataka dovoljna je jedino za bazu podataka članova SDP u Šibeniku kojih ima 17.

Za bilo drugu namjenu disketa je odavno OUT, međutim ipak se zadržala u računalima do prije koju godinu kad je napokon izbačena.

A dobro jutro više…

Dobro jutro, hard disku

Ode još nije došlo dobro jutro. Nije mi se samo jedan put dogodilo da bi mi kupac vratija nakon jedan dan na reklamaciju disk od 160GB. Zašto? Pa disk je bija neispravan jer je nakon formatiranja ima 149GB, iz čega je prema Zakonu logike proizilazilo da je 11GB neispravno ili se ne vidi.

U prosjeku po kupcu bi iscepao tri stidne dlake, dvi sa mufa i jednu šta viri iz kupaćih, dok bi mu objasnija da je to u redu i da su stvari malo drukčije u informatici.

O čemu se radi?

Nekom bolesniku je, nakon konzumacije ludih bobica kod lokalnog šamana, palo na pamet da bi bilo baš cool kad bi, za razliku od cilog Svemira di je kilo 1.000 a mega 1.000.000, u informatici kilo iznosilo 1024. Tako da jedan kB (kiloByte) nema 1.000 Byte nego 1.024. 1024 je inače 2 na 10-u.

Sve u svemu cila priča nakon pun kurac gigabajta eskalira, tako da disk od 1 terabajta, današnji standard, ima 930 gigabajta.

Kad će doć “A dobro jutro više…” da kupac kupi disk od 930 GB?