129 Skrolo strikes again

Iša Mujo pomuzt kravu. Ali krava zamane repom i baci sić. Mujo digne sić i taman počne opet muzt, krava opet zamane repom i opet baci sić. Jadan Mujo ne zna šta će, palo mu na pamet da veže kravi rep za gredu. Skine on svoj kaiš i uvati kravi rep i podigne ga gori da će ga zavezat za gredu, ali u tom trenu mu padnu gaće. Stoji Mujo iza krave, drži joj rep u zraku, gaće mu pale do čičaka, a kurac mu stoji 10 cm od pizde od krave.

U tom trenutku u staju ulazi Haso i pita: “Šta to, pobogu, radiš crni Mujo?” – “A šta da ti kažen kad mi svejedno nebi virova?”

Ako je dosad postoja iti najmanji tračak sumnje da san budala, sad je definitivno otklonjen.

Dakle, prije nekoliko tjedana zvrcnem svoga omiljenog komercijalista, također informatičara starog kova pod kodnim imenom “Nisam skrolo”. Po sedmi put na ovom blogu ću napisat kad mi on kaže “Ne beri brigu”, cilu noć ne mogu spavat od sekirancije.

I tako ja njemu izbiflam šta mi sve triba, sve ok, međutim tribala mi je i jedna licenca sedmice. Govorin mu ja da mi ubaci još jednu licencu sedmice, a on meni da ima jedna jeftinija verzija, parsto kuna, i da još na poklon dobijem s njome USB stick.

Ja, normalno, odma se uvatija tog sticka ki pijan plota. “Jel, stvarno?” – “Ma, je, to ti mi dajemo” – “Uuuu super, baš mi je žena oprala zadnji stick u rebatinkama, ali nema veze ionako san ga bija ukra. Nemoj da se štogod zakomplicira pa da ne dobijen taj stick, jes čuja?” – “Ma neće, ne beri brigu”

Odma da napomenen da taj stick inače nije namijenjen meni nego krajnjem kupcu, ali jebe me se, ono šta ne znaš niti ne boli. Plus toga lipo san napisa kako informatičar dolazi do gudiza u postu “Gudizi 045”.

I, drugo jutro dolazi roba. Propisno zapakirana u kartonskoj kutiji koju san odma lacnija skalpelon i počeja vaditi arganje iznutra. Robu koja mi je tribala san odnija na svoj stol, a papire je preuzeja kapetan bele ladje da ih uknjiži i stavi u queue za plaćanje. Kako uvik ima neki kurac hitan kojeg triba ugradit, ili se kapetanu žuri za naplatit, tako san smetnija taj stick s uma i u onu kutiju istresa naše koševe od smeća i odnija je u kontejner.

Nakon nekog vrimena padne mi na pamet: “Jeba te, a di je onaj stick?” Pritražija sve, nigdi ga nema. Odma šaljen mail Nisam skrolo “Đe je stick, majke ti ga spalim zaboravnog?” Ovaj se kune da ga je posla, još su zvali iz skladišta da je stick uredno zapakiran skupa sa ostalom robom.

A u pičku materinu, sigurno je stavija neki pederaški stick od 2 centimetra, biće sigurno osta u onoj kutiji, a ja budala je bacija u kontejner. A da oden do kontejnera, kontejner je bija skoro pun pa san je samo naslonija najgornju? Možda je unutra…

Šta da vam kažem, oša san. I, stvarno, moja kutija najgornja, kutija inače veličine kutije za kućište, puna našeg smeća. E sad, nesmin je iskrenit jer ako je stick unutra ko će ga više vit?
I tako ja lipo stojin kraj kontejnera od smeća i vadin iz naše kutije smeće i tražin taj stick kad čujen glas iza sebe: “A šta je a, al si i ti počeja po smeću kopat?”

Okrenen se, kad ono jedan šta živi blizu. Ja taman da ću reć nešto u stilu, ka ono nije nego san nešto izgubija ali jebi ga, dok san se snaša ovaj već oša ča.

Normalno, stick nisan naša, a šta je još gore sad će ovaj srat okolo: “Eno ga, glumi nešto po gradu a kopa po smeću.”