154 Pakleni šund

Svaki dan se svakom čoviku dogode razni događaji. Neki te događaje pišu u dnevnik pa im posli žena pročita “Taman kad san počeja lizat, zazvoni mobitel. Žena.” Onda bude sranja. Neki te događaje pamte pa ih kasnije prepričavaju uz logorsku vatru na Kornatima, pritom u svakom idućem prepričavanju je riba bila veća, onaj drugi je bija krvaviji ili stavija je deset iljada eura na broj. U biti je 200 kuna šta mu je žena dala za gorivo stavija na boju i popušija.

Ja se zadnje vrime uopće ne trudin događaje zapantit, jednostavno ako ima veze sa poslon onda napišen u blog onako kako je bilo, a ako nema veze sa poslon nego privatno zapantiće drugi… i prigodno mi to gurnit pod nos u datom trenutku. Na primjer “Šta ti smeta škalja u auti, kako meni ne smeta tvoja pišaka oko školjke?”

Za današnji post pripremio sam tri priče koje su se doista i dogodile i, gle čuda, možemo ih uobličiti za vas, dokone blogočitače, podjelom na 1 2a i 2b. S napomenom da je pod 1 interakcija sa uniformiranim osobama, a pod 2 interakcija sa civilnim licima koju dalje dijelimo na 2a maloprodajnu i 2b veleprodajnu interakciju.

1 Pandursko sljepilo

Ovo je kronološki zadnji dio radnog dana. Dakle, vozim se ja lagano s posla autotabanom 3 km/h i razmišljan kako san baš ljut ki pas i već avansno san ljut na situaciju kako ću doći kući ljut i žena će me nešto pitati u stilu kako je bilo na poslu, a ja ću je sterati u kurac. Što će neizbježno odvesti do svađe i prigovaranja kako san je zajeba za 100 kuna prije 20 godina…

Da mi je puton trevit koju budalu pa se pošteno iskalit…

Izgleda da ipak postoji Uzvišeni Kreator Svega, jer taman kad san to pomislija eto ti situacije ko naručene. Nekih 20-30 yardi ispred mene stoju dva prdonje i zaustavljaju sirotinju u zarđalim autima. Taman kad san in doša blizu prolazi kraj njih crveni Pežo i ja mislija kako će ga sad zaustavit, međutim oni se njemu javljaju. A tip iznutra trubi, javlja se i on njima. Hauevr, ono šta mi je upalo u oko je činjenica da tip nije bija vezan, da je kraj njega sidila squaw, također nevezana i da je squaw držala u krilu mladunče od 3-4 godine, nako ležerno ko da sidi s njime na kauču.

Ja sta. Odma oštro:

– Alo vas dva, pa jeste vi vidili ovo?
– Koje?
– Pa prolazi kraj vas auto, u njemu dite sidi materi na krilu na prednjem sicu, nevezano i još van se lik javlja, trubi.
– Aaaaa, nisan te čuja.
– Kažen, prolazi kraj vas na po metra nevezano dite na prednjem sicu materi u krilu i još van tip trubi iznutra, a vas dva ništa.
– Ja nisan ništa vidija.
– Nisi vidija nevezano dite na prednjem sicu, a manija si mu rukon????

Oba dva gledaju u pod. Mularija pandurska, biće imaju svaki 25-30 godina. Nenavikli da in dođe obrijani tip skoro pa obrijane glave sa crnim cvikama i crnim kožnjakom i počne im srat. Kurac bi okinija da su pomislili da san interna kontrola. Jer da su iti dz skužili da san obični građanin koji ih je uvatija u nemaru, garant bi me priveli i još bi popušija neki kurac zbog izazivanja službenog lica.

Ja nastavljan:

– Jadna ti maništra tebi i poslu ti… a da je dite izletilo kroz šofer šajbu onda isto nebi vidija?

Muk i dalje. Ja se uputija svojin poslon i samo čekan kako će me fermat i tražit osobnu ili nešto. Ali ništa. Moja pretpostavka je da ka san se maka 20 metara da je onaj šta zna čitat reka onome šta zna pisat: “Jebo te, dobro je, oša je ča… Znaš ti ko je ovo?” – “Neman pojma stari, al smrzlo mi se govno u guzici, već san vidija radnu knjižicu u ponediljak.”

2a Šved

Ka je uša Šved u butigu, već san bija loše volje.

Ulazi čovik u butigu, vidi se odma na prvu da nije seljo beljo, niti da mu je iko u rodu policajac. Čovik kulturno objašnjava da živi u Švedskoj i da ode ima neki biznis i ako bi on kupija noutbukić sa GSM stickom, bi li mi njemu to sve instalirali i poštimali i još bi eventualno kupija neki printerčić, neki mišić i neke slušaličičice sa mikrofončićom za skajpisanje.

Ja objasnin čoviku da nema problema, nek samo ode u operatera po tu pederanu i da ćemo mu sve riješiti. Čovik ode tamo di je oša, s namjerom da se vrati.

2b Promjer niskotonca

Veleprodajni kupac, informatički analfabeta starog kova, otvara poslovnicu svog megabiznisa prodaje zjaka u drugom gradu. Zove da mu triba kompjuter i printer “najciniji”. U seljačkom slengu moga zavičaja izraz “najciniji” dolazi od riječi “najcjeniji” što su seoske lole pravilno zamijenile za “najjeftiniji”.

Govorin mu ja daj nemoj me jebat najjeftiniji, to je mišn kritikl radno misto, kasa, to ne smi stat nemoj se ciganit. Ali avaj… Da stvar bude još gora dotični koristi licencu domaće softverske pameti “Program” i “ProgramPOS” i lipo san mu objasnija da za program triba kupit laserski pisač, a za programPOS triba kupit POS pisač jer neće moći iz POS programa izbacit račun na A4.

Međutim, bez obzira koliko se mi informatičari trudili da, bez posredstva ZAMP-a, izdajemo albume sa informatičkim evanđeljima i stavljamo ih besplatno na korištenje i distribuciju svojim korisnicima, njima je draža Dara Bubamara. Pa tako i ovaj moj veli da koji kurac mu oću utrapit dva printera, da koji je meni kurac, da se on istrošija itd itd.

Dakle, naravno da je iskusni kupac poslušao svoj unutarnji glas koji mu je govorio “pušti informatičara u kurac, nema on pojma” i kupija PC i A4 laserski, bez POS pisača. Ništa, ja mu to sve složija, isporučija, poštima, i on ga je oćerao u susjedni grad.
Zove nikidan. “Jeba te bog koje si mi ovo sranje proda, ne mogu izbacit maloprodajni račun” – “Pa pička mu materina, jesan ti odma reka da tribaš kupit i POS pisač, koji kurac sad jebeš zid” – “Ajde daj mi jedan POS pisač, ali možeš li mi ga poslat na bus?” – “Mogu ja još bolje, reći ću dobavljaču da ga direktno pošalje” – “Aj molin te, ali najjeftiniji.”

Ništa, zoven ja Nisam Skrolo i zamolin ga da pošalje pisač tu i tu, a račun da pošalje meni. Triba li napominjat da san mu 10 puta napomenija to za račun? Srića, ostalo mu je u EPROM-u tako da je pisač oša tamo di je triba, a račun isto tamo di triba.

Već kad san pomislija da je ta priča gotova stigla je munja s neba direktno u moj luksuzni Nokia mobitel. “Alo, pa ja stvarno neman sriće sa ovin kompjuteron, nisan ga ni upogonija, a non stop sranja” – “Šta je sad” – „Doša je ovaj POS pisač bez kabela“. O, jeben in mater u pičku i njima i printerima i kabelima i njemu i meni, pogotovo meni.

Prijo nastavlja u borbenoj formaciji “Pa pička mu materina, ovaj printer gušta 200 eura, mogli su stavit u kutiju kabel od 10 kuna.” Međutim, vraćam mu paljbu artiljerijom dalekog dometa “Ajde ne pizdi, meni je prijatelj kupija lani merđu od miljun kuna i dobija ga je na rezervi, jedva je do pumpe doša.”

Šta da kažem, sranje nikad ne solira, obično dolazi sa ekipom pa tako i ovaj put. Dotični POS printer nema standardni USB B konektor nego USB A konektor, dakle identični kakav je i na računalu. Što znači da, naravno, tog kabela nismo imali na lageru da mu ga damo odma nego smo ga trebali naručiti.
Srića, moj imenjak, bezveznjak, ga je ima na lageru međutim odma mi ga je zabiberija “Koji kurac ću ti slat kabel od 5 kuna, uzmi još nešto.” I tako nas je taj kabel doša 600 kn, jer smo uzeli još tih kabela (za iduće situacije, budući da taj USB A-A kabel niko nikad nije tražija) i još neka sranja.

Nakon šta smo mu dostavili taj kabel, po drugi put san pomislija da je ta naporna priča gotova međutim izgleda da ovaj tjedan moj mobitel privlači munje. Zove prijo opet, taman kad je Šved oša po noutbukić.

“Alo, stiga je kabel, montirali smo printer, ali kad izbaci maloprodajni račun izađe 2 metra iz role.”

O jeben te živote, da te jeben.

“Jesi li pogleda parametre ispisa?” – “Jesan, nema ništa” – “Jesi li prova izbacit Windows test page?” – “Kako se to radi?”

I šta sad da ja kažen? Ne mogu mu na daljinski 100 km od kompjutera dat dijagnostiku šta je, možda ne valja kabel, možda nije dobar driver, možda triba neku opciju u driveru od pisača prominit, možda triba neku opciju u POS programu prominit? Ko zna na koju je kodnu stranicu namišten? Koji papir? Koja emulacija? Stvarno ne mogu ispunit njegova očekivanja a to je izvuć rješenje iz rukava. A šta je najgore svi ovi pojmovi su za njega Furieovi redovi.

I tako traje testerisanje moga mozga na mobitel, koji se zadnja 2 dana neočekivano gasi za vrime razgovora. Upalin ga, sve normalno. Neman pojma koji mu je kurac. Nokia E66, polovna. Tako da me je ovaj lik zva 5-6 puta i svaki razgovor je započinja “Nemoj mi poklapat.”

Ja mu stvarno nisan kriv šta me nije posluša, a cila priča se vrti oko toga da njemu sad pati posal jer je kupija kompjuter kod MENE, u biti ga je kupija u firmi di radin. S druge strane, taj škerac je neka pizdarija, ali tolko me je iznervira šta me nije posluša ODMA i kupija sve u KOMPLETU. Teško ti mozak radi kad te neko gnječi uru vrimena na mobitel, a nemoš mu pomoć.

Svevišnji me je ipak pogledao i istrošio mi bateriju nekoliko minuta prije nego se Šved vratija sa pederaškim noutbukićem…

2a Manća

…kojeg sam pažljivo otpakirao iz celofana i prvi udahnuo zrak iz kineske tvornice. Doinstaliram mu taj noutbukić do kraja, potegnem Office 2010 Starter, deinstaliram razna sranja koja su bundlirana s uređajem i krenem instalirati hardver koji je Šved kupija kod nas. Sve je to rutinski zadatak za informatičara bilo kojeg kova, pa san nako malo ćakula sa Švedom i objašnjava čoviku šta trenutno radin kako bi ubija monotoniju i tišinu.

Šved stvarno vidno zadovoljan, Skype mu radi, surfa, printa. Čak kad je tražija da mu posložin ikone kako je on tija (a na šta inače zagrintan, koji kurac me stranka s tin pizdarijama jebe kad to može i sama napravit) ja san mu i taj teški posal odradija sa smješkom.

I kad je sve bilo gotovo još jednom san mu objasnija kako će se zakačit na Internet, di je “Print” u Wordu 2010 i još par pizdarija i onda mu sve to skupa lipo zapakira, posložija kabele, stavija leptir mašnu i na vrh rum kocku.

Čovik komentira cilo vrime “Ajme baš mi je drago šta san doša ode, baš ste ljubazni, a ja san malo star i dosadan, nadan se da vas nisan puno upila.”

Na kraju pita Šved koliko je dužan. Kapetan radi račun, obračuna mu hardver koji je kupija i obračuna mu sat rada servisa. 780 kuna.

Šved vadi 2 od 500 i kaže “Ja san stvarno zadovoljan s ovim momkom, evo za kavu.” Govori kapetan “Ma ne triba…” Ali Šved je neumoljiv “Momak je ljubazan, sve mi je objasnija, nema problema.” I ode.

Koliko ja znan, a nadan se da znan, manća ide radniku, konobaru, frizeru, a ne upravi. Računan firma se naplatila, i hardver i uslugu, manća ma kolka bila je moja. Međutim, kapetan presavije 220 kuna u stražnji žep, a ti informatičaru puši kurac.