175 Informatički prvoborac

Apsolutno najiritantnija, najgluplja i najdebilnija rečenica koja se može čuti od Vardara pa do Triglava i od Đerdapa pa do Jadrana je “A dis ti bija ’91?” U toj rečenici je sažeto toliko negativnih karakteristika koje živa osoba može imati da bi tribalo 314 postova samo da se opiše želja za boračkom penzijom.

A da ne govorimo da osoba kojoj je postavljeno pitanje može imat trideset godina i ’91 je imala 11 godina i di je triba bit ’91? S puškom u šumi?
“Dođi sine da ti mama zakopča botun i slušaj me dobro. Čokolino ti je u žepu sa strane ruksaka i dodavaj pomalo da ti se ne stvaraju grudice. Drnč ti je u drugom žepu i nemoj se izasrat dok budeš čistija pušku. Nemoj sidit na vlagi i slušaj starije. Ajde dušo mamina i pazi na se dok budete pucali a ako te zarobu reci da ti je tata udbaš.” – “Ali mama, ja nebi iša… tamo svi piju pa posli rigaju i smrdu.” – “Pušti ti njih, gledaj ti sebe, bolje ti je sad pritrpit teke u šumi pa posli cili život uživat, nego cili život učit integrale i derivacije pa da te zajebaje nepismeni hadezeovac.”

Iz rečenice “A dis ti bija ’91?” se također podrazumijeva da osoba kojoj je upućeno pitanje nema pravo glasa niti da se uopće smi učiniti živa. Nikad više. Dok god je živ iti jedan čovik koji je “bija ’91” niko drugi nesmi ništa reć. Čak niti u vezi fudbala.

– Šurjak je bija najjači.
– Ne seri pička ti materina, dis ti bija ’91?

Analogno gornjem izrijeku, također se može dogoditi da neko kaže: “Dobro, koga ovaj informatičar starog kova ode jebe bez kurca več dvi godine? Sinko moj, samo sereš po drugima, a koji kurac si ti izmislija? Muke je srat po ratnicima na softverskoj i hardverskoj fronti koji su izmislili sve živo i neživo šta postoji i ne postoji, a koji je tvoj doprinos informatici osim šta si prominija dva neispravna RAM-a pa misliš da si uvatija boga za bradu? Sve se men čini das ti falša munita…”

Problematiku teme di san ja bija informatičke ’91 objasnit ćemo na način da shvate i oni vlasnici luksuznih iPhone uređaja koji na pumpi livaju 100,00 kuna.

Sasvim je u skladu sa Zakonom logike da temu možemo opisati upotrebljavajući pritom jedini ispravni put, a to je podjela na 1 2a i 2b gdje je 1 hardver iz informatičke ’91, 2a beskorisni softver i 2b korisni softver.

1 Displejić

Postavimo jako jednostavno pitanje: šta se konkretno izmislilo u automobilskoj industriji u zadnjih 100 godina? Kolko ja znan, otkad su se aute izmislile ispod haube stoji Otto motor. Aute imaju 4 kola, od kojih se rezervno ne vrti u okuki, zatim timun, krov, vrata… Dakle, osim brisača, airbag-a i parkirnih senzora za sapete gospoje i metroseksualce koji ne mogu ocijenit kolko ima od gepeka do zidića, automobil je isti od prvog dana.

Šta se u hardverskom sektoru informatičke industrije izmislilo u zadnjih 30 godina? Kolko ja znan kompjuter je oduvik ima procesor, monitor, tipkovnicu… Nemoj slučajno da mi neko kaže “Internet i Windowsi u mobitelu” jer bi ga po kratkom postupku osudija da surfa do kraja života na 3″ ekranu.

Sve u svemu, ne znan kolko manevarskog prostora ima u hardverskoj ’91, ali kompjuteri su još uvik kašete, a surfanje na displejiću od 6 centimetara je korak unazad i onoga koji ga je izmislija tribalo bi uškopit da se ne razmnožava i ne kontaminira planet.

2a Čentrun

Beskorisnog softvera je u zadnjih nekoliko godina toliko napravljeno da to nisu istine. Počevši od programčića koji broji kolko je kilometara miš priša, priko programa za tiranje komaraca (zvučna kartica pušta frekvencije koje ljudi ne čuju nego samo komarci, jedini problem je šta zvučnu karticu i zvučnike triba ukrast Jean Michel Jarre-u iz studija) pa do legendarnog Čentruna.

Čentrun se u nekim nerazvijenim krajevima Hrvatske naziva još i Lubenica. Program Čentrun je radija sljedeću stvar: skineš ga s Interneta u svoj smartphone, odeš na pazar i pokreneš aplikaciju. Kucneš frnjokulu po čentrunu i aplikacija u mobitelu na osnovu zvuka koji dolazi iz čentruna ti kaže jel valja ili ne valja.

Zamislimo na trenutak kako je iša razvoj ovog softvera. Softverska kompanija je kupila 23 šlepera čentruna, onda su zakupili na 2 godine prostorije Zavoda za akustiku pri Elektrotehničkom fakultetu di su osciloskopima proučavali grafikone jeke unutar čentruna… Jesu moj kurac.

Softver Čentrun je nasta tako da je neki menađerski parazit ukra ideju dok je prisluškiva u kafiću dva siromašna indijska studenta i platija drugoj dvojici indijskih studenata da to isprogramiraju.

Definitivno ne želin biti u ovoj informatičkoj ’91 i zato se selin u 2b.

2b Antikuvar

Kaže moja žena da više ne viruje u jačmer: “Dva puta san bila trudna i da taj čovik nije bija u stanju svojoj trudnoj ženi ispunit želju i pofrigat joj šugavo jaje na oko i reć evot ženo, muž spremija. Dosad je triba oslipit 100 puta.” Istina živa, osim šta joj dikod donesen burek u kesi, žena se i nije baš nakusala spize u mom aranžmanu.

I zato san ja dugo, dugo razmišlja o tom problemu, dok god mi nebi utrnile noge na zahodskoj školjki.

Kao prvo, moja životna filozofija je: “Priznaj da si debil, biće ti lakše.” Logično, čim san skužija da nikad Stevo Karapandža od mene, svoju energiju sam usmjerija u područja di san neprikosnoven: logika, informatika, matematika i praktičnost.

Internet je prepun recepata. Jeba te, jedini recepti na koje još nisan naletija su recepti za kanibale: “Uzmete mlado od crnca, otprilike 6-7 kilograma, i imate odličnu osnovu za gozbu za 12 ljudi. Za početak naložite vatru od suhih grana baobaba i u kotao ulijete 200 litara vode. Nakon šta ste izvadili criva mladog nigera, stavite ga da se krčka nekih 5 sati. Aromu možete dodatno poboljšati ako ubacite šaku-dvi krasta sa ogrebanih kolina i laktova…”

Međutim, svi ovi recepti na Internetu su za krasni kurac. Upališ web stranicu sa receptima i hajd’ ono, idem ženu iznenadit i spremit joj ručak.
Gledam prvi: “Uzmete dva klinčića…” Koji kurac je klinčić? Šta triban u garažu ić uzet malu kargu? Gledam drugi: “U posudu srednje veličine stavite 3 šnicela i…” Jes ti normalan? Odakle mi šniceli? Nisan lud još ić u dučan i trošit. Dovoljna je žrtva to šta ću ić kuvat, nisan popizdija još i odrišit kesu. Gledan treći: “Za pripravu ovog jela trebat će vam…” Dobro jesu oni zdrave glave? Za pripravu tog jela trebalo bi mi 11 godina dok bi sve te sastojke pronaša na policama u dućanu.

I zato san ja smislija program “Antikuvar”.

Za početak, program je besplatan. Nadalje program radi u web stranici, logično, i također daje recepte, ali na jedini ispravni i logični način.

Dakle, na web stranici antikuvar.com iz padajućeg izbornika poklikaš šta sve imaš u frižideru i u špajzi i Antikuvar ti izbaci koji ručak od toga moš skuvat. Na primjer: odabereš kruh, maslac i marmeladu i Antikuvar ti izbaci “Za navedene sastojke dostupna su tri recepta Kruh i maslo, Kruh i marmelada i Kruh sa maslom i marmeladom. Kako dodatnu mogućnost predlažemo korisniku da pogleda u novčanik i ako ima novaca može namazati muda maslom.”

Ili na primjer: poklikaš da imaš kruva, ulja, soli, brašna, čevapa, ajvara, mlika, nutele, jogurta, kukumara, sira i Domestosa. Ja san uvjeren da će Antikuvar izbaciti neki specijalitet zbog kojeg će žena prvo lizat prste… Domestos tu služi samo kao artikal za testiranje baze podataka.

Program Antikuvar je prepun naprednih opcija pa tako možemo odabrati opciju “Plus jedan artikal”. Odabiranjem te opcije Antikuvar će vam reći da ako kupite samo jedan artikal dobijate mogućnost još 23 prekrasna recepta kojim možete iznenaditi svoju bolju polovicu.

Iduća napredna opcija Antikuvara je “Plus X kuna”. Naime, u posebno polje unesete željeni iznos kuna, npr. 15, i Antikuvar će vam javiti “Za 15 kn možete kupiti 1kg brašna i 1 kg cukra pa broj dostupnih recepata raste na…”

U posebno polje također je moguće upisati vremenski interval. Dakle: “Daj mi sve recepte od dostupnih artikala, ali da priprema ne traje duže od 20 minuta”.

Nadalje, korisnik se može besplatno ulogirati te lagano stvarati svoju korisničku bazu. Antikuvar će mu sigurno jednog dana izbaciti na ekran: “Šime, pička mu materina, oboliće ti žena od pustih jaja na oko.”

Kao što vidimo, Antikuvar je softverski dragulj kakvog nema na tržištu, a koji je definitivno koristan softverski alat za antikuvare, tj. ljude kao ja kojima velika teča primarno služi za zamišat Jupol, a kućarin za stavit u otvorenu bocu Radenske.

Sve u svemu, jel ovakav program postoji? Ne postoji. Jel potreban i koristan? Je. Jesan ga ja izmislija ili nisan? Jesan. Pa dobro, pička mu materina, jesan li ja informatički prvoborac ili nisan?

P.S. Nemoj slučajno da utepin koga da je u gugl upisa “Stevo Karapandža”.