182 Neriješeno

Dan mi je počeja posvemašnjom financijskom katastrofom. Da nebi neki naivni ekonomist pomislija “A-ha, evo ga majke mu ga zbijem, popušija je na nekim dionicama pa doša nama plakat na blog” slijedi mu razočarenje: krimos mog kalibra barata samo gotovinom i to samo krupnim novčanicama što se vidi i po sljedećoj priči.

Uglavnom, pod izlikom da idem kod korisnika (bez radnog naloga) vit koji kurac jebe zid na novom, nenaplaćenom računalu, bez nekih većih pretresanja na porti firme i suvišnih pitanja napustio sam radno mjesto i otišao u gradsku knjižnicu vratit dva bukvara i na miru pregledat policu sa ekonomskim znanostima, jer je žena bacila sve časopise iz zahoda, pa reko sam sebi “Čitaj ekonomiju na zahodu budalo, posraćeš se odma, a ne astronomiju i matematiku pa sereš tri ure dok žena cupka isprid vrata.”

Hauevr, tribalo je platit zakasninu u iznosu od ciglih 7 kuna na što sam kao pravi baja izvadio iz novčanika zadnjih 50 kuna, ter ih pun suza u očima uručio ovlaštenom djelatniku knjižnice.
“Nemamo sitnog, aj promini” – “Daj, nemoj me jebat, koja ste vi firma nemate razminit 50 kuna” – “Aj promini doli na trafiku pa se vrati”

Šta ću, dug je dug. Izaša ja vanka i mislin: ako sad onoj brkatoj, mrzovoljnoj u trafici dođen s 50 kuna i pitan jednu Bazooka Joe od 50 lipa steraće me u tri kurca. Srića moja, odma kraj trafike stoji žena, prodaje fritule, sve po peesu, ime obrta, radno vrime, OIB, rukavice. Mislin se ja ko jebe Todorića, rađe ću dat ode ženi 10 kuna nego njemu 50 lipa. Šta da kažem, kupija san fritule. Odnija vrag 10 kuna.

Doša ja gori, dajen priji 10 kuna “Nadam se da ova novčanica nije prekrupna, nemojte mi samo zvat USKOK, uteka san s posla” – “Nije, ne zajebaji… nu njega kupija fritule, daj da provan”. Ljudi moji, nakon šta mi je naplatija, mljackajući moje fritule, kupljene rezultatom mog krvavog rada, govori mi prijo: “Moga si doć u petak vratit knjige, proša bi bez zakasnine jer je Dan oprosta” – “Pa sad mi to kažeš, jebala te općina, nakon šta si mi oteja 30% financija iz žepa” – “A, jebi ga…”

Utakmica se odigravala na terenu “Novi laptop 17″ za 3 kilokuna sa PDV-om, maržom i troškovima transporta”, remek djelo inžinjerstva i poštivanja Microsoft i Intel standarda. Mislim, ono, kad U NAS gušta 3 iljade kuna 17″ laptop, kolko je na nabavi.net?

Fra Vjenceslav – Quark 1:0

Nakon šta san tu padelu izvadija iz kutije od 2 puta recikliranog kartona, pun žara, entuzijazma i radnog elana prionuo sam na posao konfiguriranja predinstaliranog Linuxa klikom miša na “Delete partition”. Iz izloga piratskih CD-ova odabrao sam Win 7 Pro 32 Activated, računajući koji će mu kurac 64 bitni kad ima 2 GB RAM-a.

Instalacija je protekla bez problema, za vrijeme koje sam laprdao na forumu, mlatio praznu slamu na fejsu i provocirao kupce i dobavljače na e-mail.

E, sad, problemi su počeli sa instalacijom drivera. Instalira sve, ali driver od bežične mrežne nebi gospa. Kad ja kažen da neki driver nebi milicija instalirala, onda je stvarno sranje. Ništa, pizdija ja tu po ure i na kraju odlučija: ma ko mu jebe mate, formatiraću ga i instalirat 64 bitne Windowse. Da san odma to napravija… ali jeb’ ga, ko će znat unaprid, a nisan provjerija detaljno na webu.

Druga tura instalacije Windowsa, laprdanja, mlaćenja i provociranja je prošla rutinski. Međutim, opet sranje majke mu ga spalim. Sad pod 64 bitnim Windowsima je instalira sve drivere osim drivera od žične mrežne kartice. Pa dobro, pička mu materina, koja je to mrežna kartica koju sedmica 64 bitna ne pripozna automatski?

Jebalo majku, da nije JNC počeja proizvodit mrežne kartice? Ništa, opet ja na support, vidin kanta je kompatibilna i sa 32 i sa 64 bita, ali neb to gospa… Neće i neće. Sad kad san dva puta instalira Windowse znan i ja da su obe ispravne, al aj ti Mićo natiraj to da proradi istovremeno.
Čak mi je u jednom trenutku posvemašnjeg očaja palo na pamet da napravin čoviku dual boot i da mu u boot.ini prominin nazive operativnih sustava u 1. Idem na internet žicom i 2. Idem na internet bežično.

Cilo to vrime gleda fra Vjenceslav kako ja beštiman, mučin se, znojin i na kraju nije moga izdržat pa pita: “Šta opet ne znaš?” – “Aj ne seri, ne mogu dignit sve drivere, jebe me neki kurac ode” – “Jesi pogleda u kutiji jel ima unutra CD sa driverima?” – “Nema, pogleda san, ovaj dolazi sa Linuxom”

Koja bezočna laž, ne samo da nisan pogleda nego mi nije niti na pamet palo uopće pogledat u kutiju. Dolazi fra Vjenceslav do kutije, otvara je i vadi CD na kojem piše “Drivers and Utilities”.

“Koji si ti saker”

Fra Vjenceslav – Quark 1:1

“Dobro, nisan gleda, pa šta, jel me triba ubit sad?” – “Ne pogledat u kutiju jel ima CD je propust koji može napravit šegrt a ne ti, jebo te radiš sa tim kompjuterima 30 godina i uvik faljivaš na istin mistima” – “Ma daj, ne jebi zid, zadnjih 30 laptopa je došlo bez ikakvog CD-a i baš je ovaj mora imat”

E, sad, kad je laptop bija poštiman, tribalo je još jedan čudnovati komad hardvera na njega instalirat. Komad hardvera, kojeg je stranka donila da čeka laptop i da mi ode to dvoje oženimo u sveti brak, brak koji će trajati do kraja života, života kojeg će sigurno prvi napustit ovaj laptop i po drugi put ostaviti u crnini ovaj čudnovati komad hardvera.
Taj komad hardvera je LVI pomagalo za slabovidne osobe i sastoji se od kamere, noge, postolja, žičnog daljinskog, dvostrukog USB kabela, VGA kabela i ispravljača (za spajanje direktno na monitor bez posredstva računala) i CD-a sa softverom.

Budući da se fra Vjenceslav voli baviti ovakvim egzotičnim komadima hardvera sa zadovoljstvom sam mu utrapio ovaj dio posla ter otišao raditi druge visokoumne informatičke zadatke tipa pomesti firmu i baciti smeće u kontejner.

Vidin ja da se fra nešto muči, gleda, beštima i na kraju kaže “Jes ti siguran da je CD čitač u ovom laptopu ispravan?” – “Kako nije, jeba te grk kad san maloprije instalira Windowse i Office s njega, a znaš kako nam je izgreban DVD od Officea” – “Onda mora da je problem u ovom CD-u od kamere, škalja, škalja i na kraju javi da je CD prazan” – “A u pičku materinu, aj provaj taj CD na drugi kompjuter”

Stavija fra Vjenc CD u drugi kompjuter, isti kurac. Škalja, škalja, muči se i na kraju kaže da je CD prazan. Kaže Vjenc “Ovaj CD je neispravan” – “Nu daj da vidin” uzeja ja CD i odma pogledan na stranu di su podaci, nema šta – ko ogledalo stoji, glanc novi ispod čekića. Okrenem ga ja na stranu di stoji naslov, kad ono piše slovima od centimetra “FOR MAC”

“Koji si ti saker”

Ništa, skinili software sa weba i sve radi ko sat, uvećali smo neku mrvicu do veličine krompira.