192 Snijeg ili labud

Niti snijeg, niti labud, nego kurac od ovce.

Nebi minja posal u informatici za ništa na svitu, osim za bolju plaću, logično. Ako neko misli da mi kompjuteraši samo sidimo i tipkamo neke pizdarije, da nam je dosadno – zajeba se i to zajeba in d big tajm. Količina sranja koja se nama događaju i količina sranja koja mi vidimo i s kojima imamo posla jednaka je faktorijelu taxi broja.
Taman kad pomislim da san u informatici vidija sve, uključujući roze servere i USB stick na paralelni port, dođe neki komad hardvera koji potvrdi moju staru tvrdnju: studenti koji su prepisivali na fakultetu prije ili kasnije svršiće u menađerskim vodama.

Dakle, pod ruke mi je došao vrlo zanimljiv komad hardvera iz HP-a, lični računar kriptičnog imena kojeg jedva Synesis može zapamtiti, a meni nije uspilo niti copy-paste u post da vam kažem koji je. Kad san ga vadija iz kutije zamalo nisan sebi izbija prednje zube jer je toliko lagan da san mislija da nas je dobavljač zajeba i stavija u HP kutiju čips od stiropora.
Srića, nismo ga platili avansno nego na brukvu (al smo ga zato naplatili avansno), pa mi je odma crv sumnje proradija: “Kakav je ovo PC bantam kategorije, majke mu ga spalim?”

Izvadivši dotični računar iz ambalaže prvo što sam pomislio bilo je “Šta je HP počeja radit antigravitacijska računala?” Pogled na prednju masku računara otkriva nam pregršt korisnih fičera od kojih ćemo nabrojiti samo neke: nevidljivi reset botun, korisna i jasno vidljiva informacija “Multimedia Optical Drive” da nebi slučajno koji bravar gurnija brus unutra, celofan koji amerikanci vjerojatno ostave da stoji cijeli radni vijek računala.

192_1

 

Misterij negativne brzine i smanjene mase dodatno je potenciran pogledom na stražnju ploču kriptičnog računala. “Đe je napajanje, jebem li mu kevu peksinavu?” zavapio sam uperivši pogled u plafon. Čekaj, nova godina je prošla ima dva dana, a inače nisan pija, ali ja ne vidin stari dobri eurokonektor. Ovo mora da je neka pederana ili skrivena kamera.
Gledan ja ima li di kakva kamera da me snima, tražin piše li igdi Carl Zeiss ili JNC Lens, ali ništa brate… Gledan na youtube jel ko uploada moju glupu facu, nema ništa.

192_2

 

I, taman kad san ga tija zapakirati nazad i vratiti dobavljaču na reklamaciju uz opis kvara “Ne znamo”, krajičkom oka ugledam mali strujni konektorčić, malen, ali sasvim dostatan da polovica grupe AC/DC prođe kroz njega. “Šta je ovo, nedilje ti rane? PC na punjač?”

192_3

 

Ovo je bio momenat kad sam uzeo svoj luksuzni Nokia džiesem uređaj i škljocnuo nekoliko svjetlopisa, poštujući pritom mudri savjet fra Vjenceslava: “Nikad ne slikaj u svitlo, nek ti svitlo bude iza leđa”

Vrteći se oko ovog računara i misleći “pa ovog nema ni u pički materinoj” pala mi je na pamet alarmantna misao: “bog te jeba, pa jel ima išta unutra, otvori ga budalo”. Otvaranjem računala automatski sam pomakao granice znane fizike definirajući novo značenje pojma “vakuum”. Trljajući oči i brišući nepostojeće krmelje škljocuno sam Nokiom i četvrti put.

Iz priloženog svjetlopisa jasno je vidljivo da HP-u nije bilo u planu da se ovo računalo uopće može servisirati, niti nadograđivati, a s obzirom da su predinstalirani Windowsi 8 – niti koristiti. Niti jedan jedini utor, niti ATX konektor ako slučajno rikne punjač, što nije pitanje “ako” nego “kada”, ništa…

Matična ploča mi je bila poznata jer san baš nikidan rastakava daljinski od MAXTV kad je mala prolila kavu po njemu, a okomito postavljanje hard diska je bilo jedino logičko rješenje u ovom pretrpanom mini kućištu.

192_4

 

Zajeba san se šta san ga isporučija krajnjem korisniku. U pičku materinu, šta ako je unikat?

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u gugl upisa “taxi broj”.