196 Komplikator

U hijerarhiji kupaca koji su uzročnici raka mozga “cepači stidne dlake” zauzimaju visoko treće mjesto. Drugo mjesto zauzimaju “žderači resursa”, a neprikosnoveni šampion je “komplikator”. Svaki informatičar koji je još živ i zdrav i kojemu je suma kinetičkih energija svih molekula ujutro veća od sile pritiskanja “Snooze” botuna se bar jednom susreo sa ovom individuom. Namjerno sam za “cepače stidne dlake” i “žderače resursa” upotrijebio množinu, a za “komplikatora” jedninu, jer se još nije rodio informatičar koji može kvalitetno i kontinuirano opslužiti više od jednog “komplikatora”.

Kod prodaje bilo kakvog komada opreme komplikatoru iskompliciraće se apsolutno sve šta se može iskomplicirati, plus što će dodatni impuls prema lijevoj strani brojevnog pravca dati sam komplikator zbog same naravi svoga bitka, tako da prodaja Cyan tinte takvom profilu kupca dokumentacijom i komunikacijom prerasta projekt Pelješkog mosta.

Definicijski gledano “komplikator” je zbroj “cepača stidne dlake” i “žderača resursa” plus još nekoliko dodatnih opcija koje su vezane uz imena Tantal, Sizif i Prometej.

Danas nebi puno filozofira i općenito govorija o komplikatorima, već bi opisa moj slučaj sa mojim komplikatorom kako bi braća informatičari svih kovova još jednom potegnili dim (ili crtu) i uzdahnuli: “U pičku maternu, oma mi je lakše ka znan da nisan jedini.”

Prije svega dozvolite da napišen nekoliko riječi o mom komplikatoru.
To mi je stranka već nekih 15-ak godina i skoro sve od informatike šta ima je kupija kod mene. Kažem “skoro sve” jer se dikod i on baci prsimice u potok pa kupi “na akciji” laptop za čiju instalaciju docnije iskešira 300 kuna “ko za njega”, iako je svima ostalima 250 kuna.

Definitivno najveća baza kod ovog korisnika mi je šta apsolutno svaki telefonski poziv koji mi uputi počinje sa: “Slušaj, iman jedan ogroman problem.” Dikod je taj problem to šta mu je nestalo magente u nedilju ujutro u 9 pa mu ja kažen “Nema problema doniću ti iza podne” – “Ajme meni, jel bi ikako moglo prije, znaš kako mi je hitno” – “A šta ću ja kad misa završava u podne?”
Ovo je inače izgovor par ekselans jer spada u klasu “A” tj. neoborivi.

Međutim, dikod taj “ogroman problem” spada u kategoriju “giant shit” i onda uzdahnem i krenem u berbu bostana. Prije dosta godina me isto tako zva “Slušaj, iman jedan ogroman problem. Tija bi da mi montiraš pravi UPS, za cilu mrežu.” – “Jel ti znaš dečko koliko će to da košta?” – “Nek košta kolko košta.”

Budući da je to bilo vrime kad je bilo para ko drva, ko je koga išta pita… Ništa, roknija ja njemu, ako se dobro sićan, nekog APC 3 kilovata, jedno 70-80 kili žive vage. Jedva ga stavili u auto. Šta je najgore sićan se da san mu posla ponudu za taj UPS i da je reka “Donesi”. Doša ja kod njega, uša u firmu i govorin mu da dođu dva čovika vanka da uzmemo UPS iz aute i unesemo ga u firmu. Govori komplikator da šta sad tribaju ljudi izlazit vanka, da šta to ne mogu sam, a ja mu odgovaran “Jebat bog mate, nisan ja Veli Jože.”

Izašli mi svi vanka, kad je on vidija koliko je to i koliko to piza uvatija se za glavu “Ajme šta si mi ovo proda, di ću ja s ovin?” – “Pa dobro pička mu materina, jesan ti posla ponudu i koji kurac sad jebeš zid?” – “Pa nisan ja mislija da će to toliko bit, ja san mislija da je to manje.” – “Štas mislija, da će UPS za 5 računala bit ki kutija keksa?” – “A ne znan, nije men do novaca znaš, jel mogu ja vratit ovoga i ja bi nadoplatija za drugoga, manjega.” – “Oš da te ubijen, vad to vanka, viš da mi stražnja kola na felgama stoje.”

On je mene jebava za taj UPS najmanje dva tjedna još, a najjače mi je bilo kad je reka “A šta ako pukne pločica ispod njega, oće li mu bit šta?” Nevr d les, taj UPS i dan danas stoji na istom mistu.

Drugu komplikaciju koju mi je priredija komplikator neću zaboravit… ako ne obolin na mozak od kakve DELETE bolesti… vjerojatno do kraja života. Prije dosta godina… nedilja pridveče, malome rođendan, pripreme, dica, torta, squaw izdaje 74 komande u realnom vremenu, pičke materne, mislim da je svima koji imaju mladunčad sve jasno i da ne triba crtat.

Zove ON. Ja budala se javija. “Slušaj, iman jedan ogroman problem.” – “Apsolutno me ne zanima nikakav problem do sutra ujutro, jebala te općina, malome mi je rođendan.” – “Ma ovo je važnije, riknija mi je kompjuter, a moran sutra ujutro predat projekt, zadnji mi je dan.” – “Će da platiš ruke, ima zemlju uz more da prodaš.” – “Ma ne pitan te ništa, samo napravi.”

Nakon šta san istrpija od žene “Svi su ti bitniji od nas…”, “Di mu je moralo baš danas riknit?”, “Ko zna di ti ideš?” i “Šta to ne može pričekat do sutra ujutro?” uputija san se na borbeno dejstvovanje ljut ki pas. Budući da je stranka komplikator, nije mu se moga dogodit neki normalan kvar tipa crklo napajanje ili riknija memorijski modul, nego je riknila matična ploča na PC kupljenom u Halogenog šrota.
Da nedjeljni sex bude osebujniji pobrinija se neki opskurni security modul koji je bija utakan u IDE port, pa disk u njega, tako da su usput i podaci na disku bili kriptirani. Triba li uopće napominjat da je taj kurac bija kompatibilan samo sa tim tipom ploče i da je bilo kakvo ubadanje u drugu ploču za sobom povlačilo giant shit epskih razmjera?

Em šta je bila nedilja naveče, em šta je sam posal bija sranje nad sranjem, em šta je čobanu to bila jedina kopija podataka, logično, sve bi to proguca, ali brate on je bija kraj mene cilo vrime i davija me i gata u pasulj “A šta ćemo ako mi se podaci izgubu?”, “Molin te samo podatke spasi” – “A ne, konju, evo san ti krenija prvo maderbord popravljat… normalno da su mi podaci prioritet.”

Negdi oko 2-3 u noći komplikator je napustio bojno polje sa glanc novim sokoćalom i svim svojim podacima, ni ne sluteći o četveroznamenkastoj fakturi koja mu se smiješila.

Da nije tekuće problematike sa dotičnim, možda mi ovih par događaja nebi ni palo na pamet još neko vrime, međutim trenutno iman s njime komplikaciju koju on dodatno komplicira i koja u trenutku pisanja ovog posta još nije riješena. Nije riješena ne iz razloga jer ja nešto ne znan napravit, ili nečega nema kupiti u dobavljača, nego iz razloga šta više nema para ko drva i, jebat ga, niti jedna od ponuđene jedine tri opcije mu ne odgovara tako da nakon šta san mu ponudija jedine tri stvari šta je moguće napraviti i prebacija lopticu njemu da odluči, on me već treći dan zaredom zove “Jesi mi vidija šta?”

Komplikator ima nekoliko računala u mreži koja sva imaju original Windowse, original Office i original AutoCAD. Za neuko pučanstvo koje čita ovaj blog samo zato šta ja pišen pizdarije, a ne zna šta je AutoCad, napominjem da dotični komad softvera gušta cca 38.000 kuna tako da kad dođe inžinjer i kaže “Daj mi četri računala da mogu crtat.” onda mu ja kažen “To ti je Mićo 200 iljada kuna.“

Komplikator ima legalne verzije CAD-a 2006. Čoek se tada junački isprsio da legalizuje svoje računare. Napominjem da je u to vrijeme bio aktualan i stabilan operativni sustav Windows XP Pro i da je tada cijela situacija radila kao pjesmica. Prvi problemi su nastali kad smo prije cca 2 godine mijenjali jedno računalo koje je počelo da tuca mermer, a bilo je staro.
Nakon komplikovanja do veličine derivacije konstante donijeli “smo” odluku da se kupi novo računalo. Kažem “smo” jer je on odlučija da se ipak kupi novo računalo, a ako nešto ne bude kako triba, ja ću biti odgovoran (i kriv).

Donija ja novi računar sa sedmicom, instalirali mi taj šugavi CAD 2006, ali nije to to. Te blokira, te ne radu neke komande, te je prije bilo vako na desni botun miša, a sad je nako, te je “nekako drukčije”. Jebat ga, vidin i ja da to nije to i vraže izbelji se, prosurfan ja malo i zainteresujem se i ustanovim da sedmica traži bar CAD 2009. U, da mu jebem majku, sa ka to kažem komplikatoru, pa ka me iskomplikuje ko zamršeni parangal.

Donošenjem loših vijesti automatski se poništava izrijek “don’t shoot the messenger” koji vrijedi samo za dobre vijesti. Budući da je tada taj novi računar bio Dell sa sedmicom jednostavno smo napravili downgrade na XP Pro, što je sasvim legalno, i onda ustanovili da jedini driver koji možemo digniti je onaj za USB tipkovnicu.

Od instalacije zvučne kartice se odma odustalo, koji će mu kurac laprdanje dok crta nosivi zid? Grafička se ubola neka PCIe, a seksualizacija je nastala kod mrežne kartice. Logično, driver nemoš dignit da ti je bog ćaća, PC nema niti jedan PCI utor, a u dobavljača nema PCIe x1 mrežnih. Da budem skroz iskren naša san tu mrežnu odma prvi dan, ali sam ga jebuckao par dana.

Kad je napokon sve proradilo, sija san ga isprid kompjutera i rekao proročanske riječi: “Slušaj, sad smo se na kilavi način izvukli, ali računaj za ubuduće kad za godinu-dvi rikne opet neki PC imaćeš izbor: ili ćeš prići na Windowse 7 ili ćeš kupiti novi AutoCAD” – “Ma nema problema.”

Evo, kako san god i reka, dvi godine je prošlo, riknija opet jedan PC i to onaj od rođendana od maloga, na što je komplikator nikidan reka: “Šta ima da smo ga montirali?” – “Jebat bog mate, da je brod bija bi parobrod. Mali mi nije ni u školu iša kad si ga kupija, a već je počeja jebavat.”

Danas od novih računala naći računalo na koje ćeš moći napraviti downgrade na XP Pro triba tražiti međunarodnom tjeralicom tako da san ga odma informisao da bi bija red da u 2013 godini napokon priđe na operativni sustav iz 2009. Druga mu je opcija da plati nadogradnju sa ACAD-a 2006 na 2013 za 18 i nešto kilokuna plus PDV i kupi normalan PC, a treća mu je opcija da kupi refurbished PC sa XP COA za 1 kilokuna i na njega nakelji taj svoj prastari ACAD 2006.
Ni jedna opcija mu ne odgovara uz tipične korisničke žalopojke: “Jel ti men sad želiš reć da moj AutoCad, kojeg san platija 40.000 kuna, radi na PC starom 9 godina, a ne može radit na novom PC?”

Ono šta je doista zanimljivo, za sve tri opcije san mu posla službenu ponudu u .PDF formatu nakon čega zove svaki dan i pita “Jes mi vidija šta?”

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u gugl upisa “sokoćalo”.