203 Ceo fudbal

Majkem, jab zabranija da se prilikom upoznavanja govori bilo šta, uključujući i prezime, osim imena. Jer sve šta ja zapantin je “Drago mi je, …”

Uvjeren sam da mi je materi tamo krajem ’68, početkom ’69, doktor reka: “Čestitam gospođo, nosite jednog zdravog, muškog konja” da bi jadna žena abortirala. Međutim, čiko u bijelom vjerojatno nije ima srca, ili je računa “ko ga jebe, valjda neću ja bit dežuran ka ova bude rađala” pa se mudro pravio grbav i pustio da žena okoti konja. Dakle, zahvaljujući doktoru fušeru, evo me tu.

Uobičajeno je da je sve živo i neživo uroćeno protiv radnoga čovika, uključujući i vrime. Nema šanse da će kiša počet padat taman kad dođeš na posal suv ki barut, nego obavezno kiša prestane padat taman kad dođeš mokar ki pivac na radno misto misleći: “Jebo te, i ove postole puštaju…”

A dodatan podstrijek radnom elanu bude i činjenica da je usput ponediljak, kad su svi orni… za popizdit.

I, tako u ponediljak ujutro, dok još vanka pada kiša, ja se mislin: “a bog te jeba, kolko vode može stat na nebu”. Kadli, zvoni telefon. Staro pravilo kaže “Telefonski poziv u ponediljak ujutro u 8 nikako ne može biti dobar”. S obzirom da je pravilo bilo ispoštovano, vrlo brzo se ispostavilo da nesretnoj korisnici ne radi računalo a, normalno, hitno je.
Postavivši nekoliko rutinskih, profesionalnih pitanja brzo sam zaključio da računalo ipak radi, ali ne podiže operativni sustav.

– Molim vas možete li doći odma, hitno je.
– Nema problema, dolazim. Gdje se vi nalazite?
– U zgradi kod policije, ako bude zaključan portun evo vam broj mobitela pa me zovnite.
– Nema problema. Koji ste ulaz, gornji ili donji?
– Gornji.

Pričeka san malo dok se fra Vjenceslav vrati od negdi, di je “zapeja papir” ili “mrči sa strane”, i uputija san se na borbeni položaj.

U želji za što bržom i što laganijom zaradom, strojevim korakom dolazim do nebodera. Na dnu skala stoje dvi ženske osobe, međutim jedna je bila polovnjača, nebi je iz kupusa izvadija, sa debelim cvikama, a druga mlađa, ali ona EMO, oni šta ih pogledaš pa se ubiju, tako da ih nisan ni pogleda nego odma uvatin rukon za kvaku od portuna, ali kurac, zaključano.

Izvadin iz jednog žepa luksuzni Nokia mobitel, a iz drugog žepa papirić sa brojem telefona od nesretne korisnice i taman kad san počeja naprezat oči i mozak da skužin jel “2” ili “7”, polovnjača mi se obrati.

– A vi sigurno idete mene zvat?
– Je, je, evo taman san krenija.
– Drago mi je, ja san … (nit čuja, nit zapantija)
– Quark.
– Evo, sa ćemo ić gor, samo da još jedan momak dođe.
– Nema problema.

Srića, nije prošlo 5 sekundi, evo i tog momka i nas četvero uđemo u zgradu, pa u lift. Budući da su lift očito vukli crnci odozgo, sazna san mnoštvo korisnih informacija tipa “Mate je jeba Lanu” i “HDZ su pederi”. Napokon se lift dobacija do petog kata i nas četvero izađe iz lifta, polovnjača otključa stan i uđemo u hodnik.

Pogledan livo, kužina prazna, samo stol i 4 stolice. Pogledan desno, spavaća soba i sraona. Pogledan naprid, dnevni boravak, samo kauč stoji unutra. Iza mene momak i ova šta se ima ubit svaki sekund, kraj mene stoji polovnjača i pita:

– I, šta van se čini?
– A… ne znan šta mi se triba činit. A di je kompjuter?
– A-a, nema kompjutera, kompjuter san odnila.
– Kako odnila?

Krajičkom oka hvatam momka koji se već lagano presavija i EMO djevojku koja je privremeno odustala od samoubojstva. Iako san davno pročita da signali u mozgu putuju brzinom svjetlosti, signal koji mi govori da nešto nije u redu se očito zapija digdi puton i ja, sa blago-telećim izrazom lica, pitan polovnjaču:

– Ne razumin, zvali ste prije po ure da dođen hitno popravit kompjuter, ja dođen a vi ga odnili?
– Momak, koga vi tribate?
– Triban firmu “Jebaću joj sad mater nepreciznu d.o.o.”
– Ama, čovječe božji, ja prodajen stan.
– Ajme skužajte, falija san…

Šta da kažem… momak se valja po podu ki prasac u blatu, EMO je ipak umrla, ali od smijeha, a ja oša na ispravnu lokaciju. Nadam se samo da mi nisu zapantili facu, jer osim rečina i neman nekih specifičnih obilježja. Jedino ako slučajno čitaju blog, skužiće da su makar na trenutak bili u blizini savršenog bića.

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je upisa u gugl “strojevi korak”.