207 Maršal suva kurca

“Pederu”
“Đubre”
“Smradu”
“Šta je, nagarija si na paru sa novim biznisom i odma odjeba sirotinju?”
“Ima u mene jeftinih tipkovnica…”
“Pičkat materna, das tipka jedno slovo dnevno dosab napisa dva posta”
“Zna san ja… neće ovi blog dugo trajat”

Čitajući ove poruke i želje mojih vjernih čitatelja kanule su mi suze iz oba oka i cijedeći se niz brk završile na mojim maljavim prsima.

Legalizacija fušerskog posla u full ovlašteni obrt za informatičku djelatnost tranzicija je jednaka vađenju JNC napajanja i ugradnji Corsaira. Napokon je sve po peesu i odlazak na intervenciju kod poslovnog korisnika i guranje Radnog naloga na potpis i pečat rutina je za koju mlađi informatičari i neovlaštena lica misle da je kraj, dok stare kuke znaju da je to tek početak.

I, tako mene nikidan pita Šime “Kolko se men čini, a dobro mi se čini jer si ti tako napisa na blogu, tis izgubija čin” – “Šta bre?” – “Pa tis reka da je informatičar starog kova oni šta je zatvorija biznis i uvalija se digdi u neku firmu, a ti sad ponovo otvaraš biznis šta znači das izgubija čin” – “Tis Šime stvarno u kurcu, ja napokon doša do krajnjeg cilja i izbija na vrh piramide, a ti me jebeš. Ja san upravo napredova i stavija epolete čina koji je samo jedan ima prije mene” – „Ne ser, a koji je to čin?” – “Informatički maršal”

Opišimo potanko proces napredovanja iz informatičara starog kova u informatičkog maršala na način da svatu i oni koji ne puštaju dicu na kupanje na Banj.

Budući da san godinama obilazija tetke po kancelarijama, državnim ustanovama i učmalim uredima znan da u većini mista di čovik dođe “sa papirima” tetka ga tako pogleda da jadnik odma ima dojam da je uša ljudima u dnevnu sobu taman kad počinje Sulejman. Zato san se pripremija psihički i fizički i pun dokumenata i vjere u bolje sutra uputija se u vjetropark. Da me slučajno nebi dočekala koja tetka iza kantuna sa iskusnim pitanjem “A di vam je tiskanica FRT-01/56A?” uša san u Narodne novine i kupija sve šta postoji i ne postoji uključujući i obrazac za gubitak osobne. Također san od doma izvadija sve papire koje san ima, nek se nađe. Neš ti šta mi smeta u torbi kupoprodajni ugovor od stana ili račun od Megana iz 2006.

Biro

Ključ u bravi s vanjske strane vrata, zajedno sa još 17 ključa na privjesku, jasno mi je dao do znanja da je ovlašteni evidentičar nezaposlenih na svom radnom mjestu, spreman da primjeni programsku naredbu X=X+1.

– Dakle, tis da otkaz?
– E
– Ono baš otkaz, ne sporazumni ni tehnološki višak?
– E
– I sas doša ode pitat za naknadu za nezaposlene?
– E
– I tib otvorija obrt i uzeja cilu naknadu jednokratno?
– E

Nakon 4 tjedna.

– Dođ potpisat zahtjev i moš ić otvarat obrt
– A kać dobt novce?
– Akot do 1.9. ne sidne ništa, dođ vamo pa ćemo vit di je zapelo
– 1.9.? Pa od čega ću živt misec ipo dana?
– Aj, aj, valjdaš štoko zaradt

Porezna

– Dobar dan
Zvrnnnnnnnnnnn
– Pričekajte malo… (obraća se osobi na telefon) Koji je OIB… ima duga… da, ali moraće ona osobno doć… praviću se da nisan čula ovo pitanje… ništa, neka ona dođe osobno i nek ponese rješenje… ne, ne, ne možete vi… bog… bog… ok… ok… dobro… dobro… (tija san je pitat ko je s druge strane da mu ja jeben majku glupu). Recite momak?
– Jab otvorija paušalni obrt pa san doša vit za djelatnosti
– Otvorite obrt i kad donesete rješenje od ureda za gospodarstvo mi ćemo reći jel može bit paušalni il ne može
– Pa zato san i doša da mi kažete za ove djelatnosti prije nego otvorin

Nakon 3 minute

– Može.

Ured za gospodarstvo

– Jab otvorija obrt
– Opet?
– A štać, tako je najbolje
– Aj… ček da uzmen formular… kakoć se zvat obrt?
– Kua… možda je bolje da van ja to napišen?
– Quark? Štat to znači?
– Ma to nešto iz fizike…

Ne želin niti zamislit di bi me odvelo da san joj spomenija Ferengije.

Pečat

– Eeeeeee, di si majstore, čuja san das oša iz preduzeća i da otvaraš biznis
– Je, je, evo san doša napravt pečt
– Jes ga donija na stiku ils ga nacrta
– Nemoj me jebat, napiš Quark ižbenka, adresu i vl taj itaj
– Koji font?
– Najjeftiniji
– Stodvaes kuna
– Netribam račun
– Tis car

Mirovinsko

– Momak, dit je ode 6 godina radnog staža?
– Kako di je?
– Ima si obrt od dvi idruge do dvi iosme. Dones potvrdu od porezne da nemaš duga dat to upišemo
– Pa šta vi to ne možete vit u kompjuteru?
– Kakav te kompjuter napa, nema ništa bez papira, ajmo kastaš.

Zdravstveno

Nakon 20 minuta kucanja i prepisivanja podataka sa formulara u ovlašteno državno računalo, taman ka san pomislija da je gotovo i da san više svršija sa pižđenjima po državnim kancelarijama dizanje lijeve obrve potaklo je lančanu reakciju dizanja i desne i zna san da san na 99% popušija “FT1P” od Mice Ubice.

– A vidin imate i dicu
– E
– Na koga su dica?
– Mali je na mene, a i za malu kažu da je ista ja
– Ama čovječe, na koga su zdravstveno osigurani?
– Aaaa to… na mene
– A di su rodni listovi od dice i formulari?
– Nisan zna…
– Donestem to ujtro
– Nemojte molin vas da sad moran ić vadt rodne listove, izgubija san tjedan dana
– Aj, donesite ako imate neke iz kuće
– Fala, fala, doniću odma ujtra

Banka

Telefonski poziv.

– E
– E
– Štat je ovo s računon od obrta?
– Šta šta mi je, nemoj da mi je ništa, otvorija san ga prije 3 dana.
– Pa ljudi kad otvoru poslovni račun obično stavu pozajmicu, ne možemot naplatt proviziju 25 kuna.
– Jel ti to men oš reć da san ja u blokadi?
– Ma nis u blokadi nego te samo obavještavan das u minusu.
– Jebemese, nek banka čeka, čekan i ja. Ajd zdravo

Squaw

– Ženo dajm 200 kuna
– Nedan ti za smrdljive duvane
– Ne ser, triba mi za obrt
– A štat triba više, jesan ti nikidan dala 500 kuna

I, tako ja napokon počeja borbeno dejstvovanje u vlastitom aranžmanu, podilija nekoliko računa lokalnim firmama kod kojih san nešto radija i svakih 17 sekundi palin token da vidin jel neko nešto platija. Prvo san mislija da mi browser vuče iz cachea, ali nakon brisanja Temporary Internet Files skužija san zašto mi je pejđ uvik isti: nije se bre niko mašio za svoj token.

P.S. Nemoj slučajno da san utepija da je neko u gugl upisa “Ko je bija maršal mokra kurca?”