210 Seciranje (by Grintalo)

Ako uzmemo u obzir da je tvrdnja legendarnog Bare “Ne postoji nešto što ne postoji” istinita, onda nam nepostojanje elektroničara starog kova u beskraju interneta jasno govori: ne postoji zato šta postoji Kinez starog kova. Enivej, elektroničar Grintalo to jako dobro zna, ali štab reka naš narod “neda gušta” i koristi priliku da pusti crnilo i posrednim nišanjenjem ispali nekoliko bojevih projektila na ekonomiste, pravnike i menađere koristeći pritom informatičare kao pikete.

Seciranje informatičara (by Grintalo)

Čitajući ovaj impozantan niz postova u kojima je čovjek, drug i starešina, nazivkom Quark, informatičku struku isecirao do granica kad se to seciranje može usporediti jedino sa seciranjem stidne dlake. Međuta, nije isecirao informatičara kao takvog. On to u biti i nemože iz prosto fizičkog razloga. Za budalaše koji još uvik ne razumu dat ću primjer seciranja žabe. Ko je još vidija da žaba samu sebe secira. To rade učenici. Secirati informatičara nemože bilo ko, a kamoli ekonomisti ili pravnici kao niža bića. Secirati informatičara može samo evolucijski više biće, a to je elektroničar. Za nas je to pičkin dim. To radimo dok ispuštamo višak smeđe tvari u rano jutro nakon prve dvi kave. Pošto vas je Quark već sve ispizidija i navika na neke stvari ja ću mu se prilagoditi te ću seciranje obaviti prema već poznatoj trodiobi 1, 2a i 2b.

1) Natural born informatičar (NBI)

To je tip informatičara kakvog san ja sreta u ranoj mladosti. Primjeron ću ga opisati tako da i najveće budala koja ovo čita razumi. A i ekonomisti i pravnici. Daklen, smenon je u sridnju školu iša jedan NBI. Po izgledu se nije razlikova od nas ostalih elektroničara, osin ako ga ne gledate više od dvi minute. Već nakon dvi minute posmatranja vidi mu se aura jarko crvene boje oko područja glave jer mu se unutra nešto jako grije od razmišljanja. On nije bija s nama u ekipi kad bi suboton išli lokati votku iz djuti fri šopa, te u pijanim stanjima maltletirali nečije kćeri. On nije ni picava s nama. Također nije s nama vadija elemente iz pokojnih TV aparata te ih sprema u boce od cedevite ili kraš espresa. On je za to vrime kući tandrka po kompjuterima, a jedan dan je doša sa programon za vođenje videoteke. Ja tada ni video nisan ima. Tijekon faksa mu se gubi svaki trag. Tj. mi smo ga izgubili uslid dugotrajnog mamurluka. Iako bi očekiva da lipi čvoke Bilu Getsu, danas niti neznan di je on. Biće u nekoj mračnoj prostoriji piše neke programe za neznan ni ja šta.

2a) Naučeni informatičar (u školi)

Ove bi ja zabranija da se nazivaju informatičari (svaka čast iznimkama). Dakle, ovi šta san ih ja sreta su oni sa srednjon i oni sa višon školon. Ovi sa srednjon su srednju završili u vrime Stipe Šuvara. Niti znaju uzesti kacavidu u ruku niti napraviti kopi/pejst bez miša. Ovi sa višon su mi još smišniji. Primjer: dok san bija vođa infrmatičkog sektora u svojoj firmi (vodio sam dobro uigran tim od jednog člana – sebe), često mi se javljala potreba za pojačanjem. Nisan triba šegrta nego normalnog informatičara (ako takvi uopće postoji). Gazda bi mi sla mladiće koji su redon završili višu školu informatičarkog smjera. Nakon par promašaja san napravija neku vrstu prijemnog ispita. Sastoja se u nekoliko koraka:
– Aj momak uzmi onu kacavidu sa stola. Odma bi pripozna ekonomistu jer uzima kacavidu ka da će počet urinirati s njon. Kastaš
Oni koji bi prošli prvi korak dobili bi zadatak da otvoru PC.
– Ako bi otvorija panel ispod kojeg je matična ploča – kastaš – Ako je otvorija pravi panel mora mi je pokazati sastavne dijelove hardvera. Jedna greška i – kastaš – Sljedeći korak je bija ulazak u bios. Jedna greška i – kastaš – Sljedeći korak bi bija da instalira printer ili neki drugi kurac u ondašnjem WIN 98
Nakon ovog koraka bi bilo lako da ga je iko priša.
Od svih nekoliko šta mi jih je gazda posla, nijedan nije uspija proći moj test. Toliko o našem školstvu. Na kraju je ispalo da su oni završili, pazi ovo, MENAĐMENT INFORMATIČKOG SMJERA. Jedino šta su znali je širiti informacije na kavi ili u frizerke. Moj je sektor gazda dekreton ukinija (jer je mislija da ja nešto pizdin), te je sve pribacija na autsorsing firmu, ali to nije sad tema.

2b) Naučeni informatičar (u poslu)

Ovo je u biti nešto ka NBI, ali se nije rodija s tin, nego mu je jednon prilikon to život nametnija, a on to prihvatija. Velika većina te populacije su u biti elektroničari koji su evoluirali unatrag, tj. spustili se na razinu informatičara. Prednost nad NBI je u tome šta su se izopijali i najebali do sad, pa mogu mirno držati kacavidu i pincetu. Ovo je inače najbolji tip informatičara jer su sa dobrim predznanjem elektronike lako povatali sve cake informatičarkog zanata. Pošto su eletroničari poznati kao ONE MAN BAND, nijima ne tribaju pomoćne struke, ka šta su web dizajneri, programeri, auto mehaničari. Oni će sve to kroz posal naučiti sami. Takav san i sam bija dok san bija informatičar.

Pa grk te zguza, jel vidiš da smo mi, informatičari, programirali tehnologiju u vrime kad ste vi, elektroničari, mislili da Faradayev kavez služi za grdeline… Ali kao šta si i sam reka “Ko je još vidija da žaba samu sebe secira. To rade učenici.”
P.S. Kad san ja mora volko gramatičkih grešaka ispravljat, koji san ima jedva tri iz hrvatskog i to samo zato šta san ima iz matematike i fizike pet, pa profesoru bilo neugodno dat dva, onda stvarno ne znan…