229 fra Vjenceslav 8

Fališ

Kako se bližija Fališ i moj izlazak na stejđ isprid dragih mi sugrađana sve me neka muka vatala. Lako je pisat pa objavljivat na blogu. Ali saznanje da ću se popet na pozornicu isprid koje stotine ljudi i reći “Ja san informatičar starog kova i sad ću van pročitati moja pičkaranja” mi je smanjivalo kinetičku energiju molekula neodbačenih fekalnih tvari, drugim riječima smrzlo mi se govno u guzici. 

I, tako ja razmišljan kad san već ja nervozan prid nastup iden malo i njega zajebavat pa nek i on bude nervozan. Metodom kompleksne eliminacije tempira san točan trenutak kad sigurno nije na terenu jer znan da mi se vrlo vjerojatno nebi moga javit ako je lega u jamu ispod kojeg kopira.

– E
– E
– Čuj, tija san te nešto pitat
– Recite cijenjeni kolega
– Čuj, ti znaš da za koji dan izlazi bukvar sa tekstovima sa bloga
– E i?
– E i znaš da je cilo jedno poglavlje bukvara posvećeno tebi i postovima o tebi
– E i?
– E i znaš da će predstavljanje bukvara biti na festivalu Fališ za koji dan
– Skrati
– A ukratko, zvali su me maloprije iz Fališa i rekli su da ti obavezno moraš izać smenon na pozornicu i malo reć koju rič tipa ono šta ti misliš o tome šta si lik u knjizi i tako…
– Ajde jebi nedilju ja radin 20 godina za SZUP a ti bi me na pozornicu izvlačija

Skupa

Budući da često prolazin isprid bivšeg preduzeća uvik bacin oko jel koji od njih puši isprid radnje pa da skrenen s kursa i da se skupa napušavamo. Naravno da mi je najdraže kad je pušač isprid radnje fra Vjenceslav i kad njega ugledan odma zavrćen desnim krilom. I tako jednom prilikom taman nas dva lipo zapalili i počeli jedan drugome standardne jadikovke ono tipa težak posal, niko ništa ne plaća itd. kadli njemu zazvoni mobitel.

– Ko sad smeta… 

– Alo?
– (sugovornik nešto kaže)
– Je, ja san
– (sugovornik nešto kaže)
– Koji Mate?
– (sugovornik nešto kaže)
– Koji kompjuter?
– (sugovornik nešto kaže)
– Koji Pentium?
– (sugovornik nešto kaže)
– Di na Vidicima?
– (sugovornik nešto kaže)
– A tako rec, pili smo skupa, šta ja znan po kompjuteru…

Ljudi

Naravno, ako se dvojica bivših radnih kolega trevu digdi u gradu, a pogotovo za vrime radnog vrimena, onda obavezno odu na kavu kako bi malo predahnuli od posla a i ispripovidili jedan drugome šta ima novo i kakva je situacija. Logično je da dva prijatelja našeg nivoa ne lažu jedan drugoga nego kažu stvari onakve kakve jesu, bez nepotrebne lakadine.

– I, cijenjeni kolega kakva je situacija, jel se radi šta? Kako je sad kad si opet obrtnik?
– A iđe pomalo. 
– Onda zovu ljudi još uvik da in dođeš popraviti kompjuter?
– A zovu…
– Znači još ima onih koje nisi zajeba.

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u gugl upisa “SZUP”.