230 Treća kutija

Prilikom razgovora sa poslovnim partnerom iz donjeg levela, bija to normalni poslovni partner ili žensko, triba biti kulturan, uljudan, pristojan i općenito poslovan i profesionalan. Jer, budimo mi iskreni i realni, ipak živimo od tih stranaka a nije pametno pilati granu na kojoj sidiš.

– Alo Quark
– E, šta oš?
– Znaš oni kompjuter šta si mi proda prije 10 godina?
– E znan, nemoj mi samo reći da si ga već razjebala
– Aj ne zajebaji, kupila bi novi kompjuter i printer u boji i da mi ti pribaciš sve podatke na ovi novi a pogotovo mailove i knjigovodstveni program. Ovi mi je posta spor.
– Ne beri brigu, samo ti pripremi pare. Dakle da rezimiramo: triba ti kašeta, monitor i printer ili samo kašeta i printer?
– Samo kašeta i printer, al da ima skener.
– Oćeš li brand name ili da ti složin nešto povoljno adekvatno tvojin potrebama?
– Neću brand, radije mi ti složi nešto da mi bude dobro.
– Roger

Isto tako prilikom razgovora sa poslovnim partnerom iz gornjeg levela, bija to normalni poslovni partner ili neko kome nije sjedište u Dalmaciji, triba biti kulturan, pristojan i ponizan kako bi ostvarija bolje uvjete, bolje rabate a usput se i ogrebao za koji gudiz ili neko drugo šareno govno čega su naši dobavljači prepuni ali đubrad više ne daju ništa jer in niko ništa ne plaća pa su se mudro dosjetili: “Ako ti men neš platit fakturu od 17000 kuna onda ni ja tebi neću dati Sapphire jebačku podlogu za miša pa ćemo vit kome će prije dopizdit”

I, vođen tim mudrim mislima, zvrcnem ja svog poslovnog partnera iz gornjeg levela poznatog pod kodnim imenom Unutrašnji prijatelj da mu saopštim jevanđelje po Quarku.

– Alo pederiko
– Šta oš đubre?
– Triba mi nešto od onog smeća šta prodaješ
– Pucaj
– Ono Zalman kućište, napajanje, Korser ram, maderbord, procesor … i jedna Pixma.
– Nema problema
– I, pizda ti strinina, oš ti men više poslat oni kabel šta si mi dužan?
– A jebo te i tebe, nisan još vidija da neko tako maltretira zbog kablića od 3 kune
– Pušt ti stat, brtva čepa kartera gušta 17 lipa i kad je nema ode motor u tri pičke lepe matere i šta bi sad zaboravni mehaničar triba reć vlasniku luksuzne limuzine? Da radi drame zbog 17 lipa?
– A poslaću ti luđače

Sasvim je u skladu sa Zakonom logike da ako postoje poslovni partneri iz donjeg levela i poslovni partneri iz gornjeg levela da automatski moraju postojati i poslovni partneri iz istog levela. Zakon logike nas ni ovaj put nije iznevjerio jer oni doista postoje i zovu se kolege informatičari. Neka neuka čeljad bi takve poslovne partnere nazvali konkurencija, međutim lokalni informatičari organizirani pod mojim mudrim vodstvom napokon su sagledali big picture pa sad radimo zajedno koordinirano varajući kupce i derući ih istim cijenama.

Komunikacija sa poslovnim partnerima istog levela također je uglađena i prepuna korisnih savjeta i informacija.

– E
– E
– Čuj, zva me Pere iz firme Pere i nećaci doo
– Ma goni ga u pičku materinu, meni je osta dužan pa sa tebe zove



Borbeni plan za iduće jutro mi je bija prepun obaveza kod korisnika. Kompliciran informatički posao zahtijevao je od mene da u svoju poslovnu torbu stavin križnu kacavidu, dvd sa piratskim Windowsima i Prazne radne naloge koje će moji korisnici veselo potpisivati priskrbljući mi pritom materijalnu korist od koje ću i dalje voditi luksuzni stil života uzdržavajući obitelj, luksuznu limuzinu i di koju ljubavnicu sa strane.

Budući da je Unutrašnji prijatelj stara kuka informatičkog biznisa nije mu tribalo posebno napominjati da robu pošalje (o svom trošku, kojeg ću ja kasnije uredno naplatiti krajnjem kupcu) na adresu preduzeća moje ovlaštene squaw. Također mu nije potrebno posebno napominjati da na nalog Prijevozniku napiše “Isporučiti do 12” jer neman ni najmanju namjeru čekati Speedy Gonzalesa da prvo isporuči postole po Kalelargi pa da onda umoran ki pas nosi moje kutije prepune sofisticirane digitalne robe ki vriće kunpira. 

Nakon šta san obaša jutarnji đir svojih korisnika kod kojih san popija 2-3 kave i spržija po kutije duvana, a usput i obavija štoko korisno, uputih se prema radnji od squaw računajući da je Gonzales dostavija robu. Ušavši u radnju dočekala me je squaw sva sretna šta joj je napokon neko normalan uša u radnju i veselo mi saopšti: “Bila ti je dostava, stavila san ti kutije tamo u kantun.”
Gledan ja kutije, na jednoj piše “Zalman” a na drugoj piše “Canon”. 

– Di je treća kutija?
– Koja treća kutija?
– Šta koja treća kutija, treća kutija u kojoj su komponente.
– Šta ja znan šta ti naručivaš, čovik je doša, unija kutije, da mi da potpišen i oša ča.
– Ode ima dvi kutije, u jednoj je kućište a u drugoj printer, di je treća kutija u kojoj su komponente?
– Neman ti ja pojma, šta je čovik donija to ti je tu.
– A šta je pisalo na dostavnici koliko paketa, 2 ili 3?
– Ne znan, nisan ni gledala samo san potpisala.
– Kako moš potpisat a ne gledaš šta potpisivaš? Moga ti je tako dat da mu budeš jamac za stan tib potpisala.
– Aj ostav se ti mene na miru, drugi put sam čekaj svoje kutije iman ja i svog posla.

Vidin ja da je vrag počeja nosit šalu pa san se odlučija za strateški uzmak kako mi se nebi poslovni sukob sa squaw pretvorija u aktivaciju Desanke Šakić.

Ništa, iman broj od ovoga iz dostave sa ću ga zvat i jebat mu majku zaboravnu.

– Alo 
– Alo majko, šta ima
– Ima kurac, čuj jutros si mi zaboravija isporučit još jednu kutiju, biće ti je sto posto ostala u kombiju
– Majko, ne vozin ti ja više Šibenik, ja san ti sad u Novalji
– Jebala te Novalja, a koji je broj ovoga šta vozi po Šibeniku?
– A jebi ga ne znan ti ja to, mi se međusobno zovemo skraćeno, al evo ti broj šefa pa će ti on dat
– Aj fala ti
– Živija majko

Zoven ja šefa, javlja se.

– Jeben ti kišu… alo?
– Dobar dan zoven iz Šibenika, možete mi dati broj kolege koji vozi za Šibenik.
– Čekaj… evot… piši
– Fala lipa

Napokon dođen do broja junaka koji je od 3 kutije zaboravija jednu.

– Alo kolega
– Izvolte
– Čuj, izgleda da ti je ostala treća kutija u kombiju
– Ček da vidin… nije kolega, piše dvi, isporučija san dvi
– Jesi siguran?
– A jebemu mate znan kako broj dva izgleda.
– Dobro, dobro… aj bog

Hm… metodom eliminacije izgleda da je zajeb nasta tamo di san triba odma i pretpostavit: Unutrašnji prijatelj je opet sjeba stvar i od tri kutije zaboravija je poslat jednu. Pa dobro pička mu materina, 20 godina radi taj posal i još nije naučija da svaki put kad ide roba strateškom poslovnom partneru (u koje skromno ubrajam i sebe) da triba dignit guzicu iz fotelje i skalat se do skladišta i prekontrolirat i robu i skladištare koji pušu travu iza paleta i slušaju Metallicu. Ali najlakše je poslat nalog u skladište da se pošalje roba Quarku i nastaviti laprdati na fejsu ili di već laprda jeben li mu tetku lenju.

Sa ću ga zvat, čućeme sa.

– Alo kolega
– E kolega, jel ti stigla roba?
– Ma ajde u kurac ti i tvoja roba
– Šta je sa bilo?
– Pa dobro pička mu materina jel ti men moš jedan jedini put poslat robu a da ne fali neki kurac a u ovom slučaju cila kutija?
– Kakva kutija?
– Šta kakva kutija, treća kutija.
– Kakva treća kutija?
– Treća kutija u kojoj su komponente jeben te smotana.
– Jes ti otvorija kutije koje su ti došle?
– Nisan od printera, koji ću kurac nju otvarat, samo san otvorija ovu od kućišta i samo je kućište unutra. A di je kutija sa komponentama?
– A jesi li provao podignuti kutiju od kućišta?
– Nisan je diza, maloprije san doša u radnju i samo san je otvorija…
– Aj provaj je podignuti 
– A šta me jebeš bez kurca… ček tren

Stavin luksuznu Nokiu između čistog i neokaljanog obraza i livog ramena ter oslobodivši svoje prednje šape razmaknem malo karton misleći “sa ću mu jebat majku ako je nagura maderbord između kućišta i kartona, em šta će izgrebat kućište em šta će sigurno koji kondenzator napustit svoj borbeni položaj”, međutim nema ništa. Podignen ja napokon kutiju kako mi je reka, a ona teška…

– Čekaj, nemoj me jebat da ste zavidali komponente u kućište?
– Naravno da jesmo
– A u pičku materinu, pa šta nisi reka, ja napa ženu, ove iz dostave, tebe… 
– Sad se lijepo stavi na blog
– A šta ću… nema mi druge