233 Dobacivanje iz publike

Prije nepuna dva miseca ovaj blog je uša u šestu godinu postojanja. Vjerujte mi na riječ kad vam kažem: stvarno, ali baš najstvarnije, nisan virova da ću napisati priko dvista članaka o svom poslu u informatici, a još manje san virova da ću i punih pet godina nakon prvog posta još uvik pisati ovaj blog. Matematički govoreći 25-30% svoje informatičke karijere pišem o njoj. 

Da će mi jednog dana izaći knjiga nisan se ni u snu nada, a da mi je neko reka da ću biti nominiran za književnu nagradu Kiklop reka bi mu da je luđak.

Uglavnom, ničega ovoga nebi bilo bez čitatelja. Da nije vas čitatelja ovo bi bija kurac a ne blog.



Podjela informatičkog posla prema kriteriju lokacije najbolje se može objasniti koristeći standardnu podjelu na 1-2a-2b gdje je 1 rad u servisu a 2 rad kod korisnika i to 2a poslovnog korisnika i 2b privatnog korisnika. 

1 Rad u servisu

Ode je situacija sljedeća: ili je korisnik sam donija svoj problem u servis ili san ja oša kod korisnika, pokupija problem i donija ga u servis. Problem se rješava u servisu, u kontroliranim uvjetima i sa svime šta bi moglo zatribat na dohvat ruke, počevši od alata, mjernih uređaja, struje iz UPS-a, hardvera, softvera i pristupa internetu.

2a Rad kod poslovnog korisnika

Ovo je malo stresniji vid rada iz nekoliko razloga. 

Prvo, za razliku od rada u servisu gdje je informatičar sam u miru božjem, za vrime rada kod poslovnog korisnika poslovni korisnik je uvik tu, obdaren nevjerojatnim talentom da nesretnom informatičaru stvara smetnje u audio-video spektru. 

Drugo, vrime je dosta ograničavajući faktor jer dok se ne riješi problem jedno radno misto zuji umisto da daje med. I ne samo to, kod poslovnog korisnika postoji nešto šta se zove fajront odnosno planirano i masovno napuštanje borbenog položaja. 

Treće, budući da informatičar dolazi na teren opremljen i pripremljen na osnovu informacija koje mu je da korisnik prilikom prijave informatičkog incidenta sasvim je logično da npr. ako je korisnik prijavija da mu iskaču reklame za produžavanje kurca dok surfa onda nema potrebe nositi na intervenciju rezervno napajanje i 70 metara UTP kabela.

2b Rad kod privatnog korisnika

Recimo ovo seljački: doša si ko čouka ukuću i popravljaš mu kompjuter u dnevnom boravku. Ovaj tip rada se razlikuje od rada u servisu u istim točkama kao i 2a (s napomenom da se fajront kod privatnog korisnika zove povečerje), uz razliku šta se dikod oko nogu muva njemačka doga.

Mislim da ćemo se svi složiti da su ovo tri sasvim različita načina obavljanja jednog te istog posla i duboko sam uvjeren da ih samo autistična osoba može obaviti na isti način. 

Dakle to su stvari o kojima ja pišen na blogu. Stil kojim pišem mislim da je svima jasan. 

Više od 5 godina ja stojin na pozornici, vi stojite u publici, ja izvlačin svakakve egzotične individue i onda im se skupa rugamo i na kraju vi dobacujete. E, to vaše dobacivanje je prava tema ovog posta.

Kao što znate blog se od 2010 nalazi na adresi quark.blog.hr, a od sredine 2012 paralelno se posta i na vlastitoj domeni informaticar.eu. Jeb ti ćoru, backup je backup. U svakom slučaju postovi se komentiraju na obe dvi lokacije.
Na blog domeni može svak komentirat šta ga volja, nikad nikome nisan izbrisa komentar. Na .eu domeni samo prvi put mi dođe na mail da apruvan komentar i onda posli taj komentator može srat šta ga je volja i di ga je volja po ciloj domeni. Dosad san apsolutno svaki komentar apruva.
Čak i recimo ovakve http://informaticar.eu/117-picetina/#comment-176960. Čovik je reka svoje i to je njegovo legitimno pravo.

Ali prije nego kažen šta me stvarno čudi reka bi par stvari o sebi. Rođen san ’69 a informatikom se bavim od ’83. Od sredine devedesetih živim od informatike. Dosad mi je kroz ruke prošlo tisuće računala, rastega san kilometre kabela, a da je sve patch panele posložit u jedan ormar vjerojatno bi bija 100U. Riješija san miljun problema i teško da postoji neko sranje koje mi se nije dogodilo.

I zato me stvarno čudi kad pročitan komentar “evo da znaš za drugi put, imaš cd za skidanje windows šifre”. Eto, recimo meni nije jasno na osnovu čega je dobacivatelj iz publike zaključija da nisan pokuša skiniti windows šifru, odnosno da uopće ne znan za postojanje alata za skidanje šifri? Citiraću pasus iz posta: “Šta sad da radim majke mu ga spalim? Bilo koji informatički trik kojim bi se eventualno moglo ovo zaobić nije mi upalija”

Normalno da san pokuša, normalno da mi je dio borbenog kompleta, nije išlo i odlučija san na licu mista da mi nema smisla gubiti vrime na te pizdarije kad na računalu nema praktički ništa, a nove Windowse dignem za 15 minuta. Da san kojim slučajem problem rješava u servisu vjerojatno bi zajunija i skinija.

I za kraj jedno od najjačih dobacivanja: “Jedino nisam shvatio što će ti kutija?” – A bez veze, ne znan ni ja. Drugi dan mi je Nisam skrolo posla sms da će mi poslati on jednu kutiju od NUC-a koja svira kad san već toliko zapeja. Bože, može li niže?