240 Svexi

Šta čouk iđe stariji iđe gluplji. Ne pomaže činjenica šta mi ni u mladim danima pamet nije bila jača strana.

Popodnevni bjuti slip prekinula je iritantna zvonjava mog mobitela. Stari ratni drug. Majke mu ga spalim, malo mu je šta me budija za na stražu na Velebitu nego mi neda mira ni 20 godina nakon šta je rat svršija. Jesan se ja za ovo borija da ne mogu popodne ubit oko?

– Alo Quark stari srbine
– Đe si kolega jebo te Dragan Stojković Piksi
– Slušaj, donija bi ti laptop od malog da ga malo pročistiš i odštopaš i da ga malo maneš kompresoron, uglavnom da ga središ ki prošli put
– Nema problema, biće riješeno brzo, kvalitetno i relativno jeftino
– Kako relativno?
– Iz moje perspektive će bit jeftino a iz tvoje neće

Laptop je dostavljen onako kako se standardno laptopi dostavljaju na servis: LIDL saket formata A2, unutra laptop, gordijev punjač i papirić; papirić na kojeg mudri korisnik obično napiše password za “ulazak u kompjuter”. Izvadim ja artefakte i pomislim: “dal da prvo glumin hirurga pa onda egzorcista il obrnuto?”. Logičkim razmišljanjem doša san do zaključka da mi se ništa ne može iskomplicirat dok buden brisa tragove bureka sa tačpeda pa mi je pametnije da udren prvo na istjerivanje nečastivog.

Nakon šta san gledajući u Dell logo na ekranu u glavi ga matematički opisa krivuljama, napokon je počeja proces u narodu poznatiji kao “dizanje Windowsa”. A potom i prekretnica u procesu, u narodu poznatija i kao “login screen”.

Koja je šifra? Aha, tu je negdi bija papirić sa šifrom. Svexi.

Upišem svexi. Nije. Vid mene budale, zaboravija CAPS LOCK. Upišem SVEXI. Nije ni to. 

Jebemu mate, jel ovo prvo slovo “S” ili “C”?

Upišem cvexi. Opet nije. Stvarno san glup, opet san zaboravija CAPS LOCK. Upišem CVEXI. Nije ni CVEXI jeba ga ja nepismenog.

Pogledan ja ponovo papirić, vidin broj mobitela. Vjerujte mi na riječ kad vam kažem: kad san maloprije gleda šifru nisan ga uopće ubra.

Ništa, poslaću mu sms, to je ionako jedini komunikacijski kanal kojeg moja luksuzna Nokia podržava, osim onog sa baznom stanicom.

“Alo dečko, ne radi mi ova šifra šta si mi je napisa na papir”

“A šta je onda ovo svexi?”

“Koje svexi?”

“Pa ovo šta si napisa na papir”

“Piše Sven. To je moje ime”

Njegova šifra me podsjetila na moj forumski potpis: “Hajduk, olovo i ljudska glupost žive vječno.”

PS. Dok san pisa ovi post ušla je squaw u sobu i standardno je stala nasri sobe i rekla “Šta san ja sa došla ode?” – “Nu kas već tu daj pročitaj šta piše na ovom papiru” – “Sveksi“ – “Moš ić, slobodna si. Stani tamo kraj špakera i čekaj da te prozoven”