247 Sutjeska

Ta nedjelja je počela kao i svaka druga nedjelja. Prvo san se odma ujtro svadija sa ženon, onda san glavinja po kući do ručka, pa san se malo odmorija na kauču i na kraju san se kala u radionu, koju radionu bolje rečeno NASA centar, i tu san malo pizdija, pija kavu i tako. Kadli, najedanput skužin da je u 8 uri na RTL-u Sutjeska, remek djelo jugoslovenske kinematografije sa Ričardon Bartonon. Diš Sutjesku ne gledat a Ižbenka si. Al di baš na RTL-u u pičku materinu, šta nije na HTV-u, tolko mi iđu na kurac sa reklamama RTL i Nova da to nisu istine.

Točno se sićan da san pomislija ajmo diži sidro pali motore iđen ča gori zauzet borbeni položaj. Taman iman vrimena za okupat se i obrijat, eventualno ostrić nokte na rukama i nogama, nedilja je ne napravin li to večeras tribaću čekat 7 dana.

Kadli…

Kadli zazvoni mobitel. Ko je sa oca mu jebem i majku, kome se nešto razjebalo u nedilju naveče u 7 i kvarat šta ne može čekat do ponediljka ujtro? Pogledan displej, Corel. Jeben te živote od svih budala na svitu koje bi inače moga odjebat baš je on mora zvat. Poznan čovika više od 40 godina, sićan se ka san krenija u prvi osnovne gleda je u mene ki u boga “ajme blago mu se on iđe u školu”. Još mi je mater kupila nove patike, nisan ih smija obuć dok ne počne škola.

– Šta je šta ti sa oš koji kurac?
– Upomoć pomagaj rasulo se sve u kurac a gori mi, znaš da te nebi zva u nedilju naveče
– Šta se rasulo?
– Znaš oni apdejt šta dugo traje e on mi se instalira pun kurac i ja pogledan ono piše 97% i laptop se ugasija osta bez baterije i sa više ne mogu dignit windowse
– Jeben te smotana da te jeben, ti bi se uputija na rezervi u Vinkovce…
– Jel mi moš to iako večeras riješit moran nešto završit za ujtro?

Šta da kažem, znan situaciju, čovik je obrtnik ka i ja, čovik je u borbi za komad kruva, uboja je posal, 100% ga je neki kreten utlačija da to mora bit gotovo u nekom nerealnom roku i ovi jadnik biće gine cili vikend i na kraju upadne u kašetu brukava.

A da ne govorimo da čouk ima dvi lipe ćere, ko zna možda moj junior oženi koju onda će mi on i njegova žena srat do kraja života “viš kakvi si čouk mi smo odgajali ćer 20 godina i dali je tvom sinu a ti ono onda nis tija pomoć”. U tom slučaju sigurno bi na njihovu stranu stala i moja squaw “nije te zva da mu drva cipaš nego da mu nešto klikneš pet minuta, ne mogu od sramote kakav si čovik”.

– A donesi java te lipi nosa, riješićemo to večeras

Ja mislin da je putova nazad kroz vrime jer prije je doša do mene nego šta me je zva.

– Ajme fala ti evo sve san donija, laptop, punjač
– Pričekaj dok vidiš račun

Sedan ipo… ako nije kakvo debelo sranje da mu to riješin i ispalin ga ča da mogu u miru gledat film. Asus pederana, i7, SSD plus još HDD od terabajta. Duboko i istinski san uvjeren da je bija recimo utorak ujtro da bi nešto kliknija, windowsi bi se digli u točku ranije i sve bi bilo divno i krasno. Ali nema šanse da će takav scenarij biti u nedilju naveče. Pogotovo kad je sistem na SSD-u. Naravno, windowsi se rasuli u papar i bilo kakav pokušaj da spasin instalaciju nije urodija plodom.

– Di su ti podaci?
– Nema problema za podatke, ne držin ih na laptopu samo ovo šta trenutno radin je na desktopu.
– Slušaj, imaš sav orginal softver dakle nemamo nikakve zajebancije sa desetkom, ofison i corelon, ništa drugo i ne koristiš, podaci su zbrinuti, najbolje da ne gubimo vrime nego da dignemo sve iznova.
– A u pičku materinu tija san gledat Sutjesku a vidiš koje mi se sranje dogodilo…
– Ti? Jeba ti bog mate, JA san tija gledat Sutjesku a ti si me spizdija
– Aj dobro, dobro, ali prvo mi izvuci sa desktopa ovo šta trenutno radin a i serijski broj za corel mi je na desktopu.
– Je rođo moj, ali prvo mi moramo doć do tog…

Aj, ne mogu reć, dok se sistem diza iznova imali smo o čemu srat. Prisjećali smo se starih dana, pičaka, karića, kako smo gađali kamenjima zvono na crkvi… Plus toga u mene ima dva miseca optika tako da san mu odma diga sve najnovije da se on ne jebe.

– Ne tribaš se s ofison zajebavat to ću ja sam, nije problem, ajmo samo corel
– OK, ajmo di je serijski broj?
– U tom direktoriju šta smo ga spasili sa desktopa

Otvorin ja direktorij, unutra 5-6 direktorija i 1 file. File se zove corel.cdr

– Ček, jel ti ovo meni želiš reć da si ti serijski broj za corel napisa u corelu i spremija ga kao .cdr?
– A e
– Pa dobro pička mu materina glupa jel ti ikako palo na pamet spremit ga u kojem pametnijem obliku recimo kao .txt?
– A jebi ga sad…
– Jebemu mater ako postoji .pdf viewer, ako postoji .dwg viewer valjda ima neki kurac da vidimo sadržaj .cdr fajla…

Skinen ja brzinski prvi programčić koji se ponudija u rezultatima, instaliran ga i otvorin corel.cdr. Prazan list. Šta je sad u pičku materinu… Moran iskreno priznat: em sam prirodno glup, em me je ovaj do mene iznervira svojon glupošću, em šta oš prije ono kasnije tako da mi je tribalo nekog vrimena da ustanovin da seljo ima corel x8 a da ovi program lipo kaže prilikom instalacije: max corel x7.

Skinen ja napokon nešto šta bi tribalo otvorit taj .cdr file, instaliran, napravin File – Open i ugledam ovo:

247_1

– Koja je ovo pička materina? Šta smo se mi jebavali cilo večer za 5 slova?
– A u pičku materinu…
– Nemoj mi a u pičku materinu, šta ne valja?
– To je samo po ključa, druga polovica je vanka lista…
– Ček, jel ti meni želiš reć da ti, osim šta si bija tolko glup pa si spremija ključ za corel u corelu, nisi niti centrira taj ključ da bude unutar ovog lista a ovi šta je isprogramira ovi program je još gluplji od tebe pa čita samo ono šta je unutar lista?
– A očito je tako…
– Jeben ti Tito majku šta nis poginija na Sutjesci, vaki ka i ti bi sad bili digdi u rudniku…
– Znaš šta, sa san se sitija da san napisa taj ključ na jedan papir u firmi.
– Ajde ča, biži dok te nisan probija nogon
– Ajde jebate štas nervozan
– I nemoj slučajno da ti je palo na pamet zvat me na uru posli ponoći da si naša ključ ili nisi
– Dobro, dobro…
– I das mi račun platija odma ujutro jes čuja

Slabo nije platija.