Tutankamonov šezlon

U ono vrijeme reče novinar renomiranog portala stanovitom ovlaštenom hrvatskom književniku nominiranom za književnu nagradu Kiklop:

  • Pa druže Miriću, kako je došlo do toga da počneš pisati blog o informatici?
  • Kao prvo hvala vam što ste mi se obratili, a kao drugo blog sam počeo pisati jer su mi se događala takva sranja koja da pričaš nekom ne bi ti virova, za šta se mene osobno jebe, međutim postojala je opasnost da ih i ja zaboravin pa san odlučija da sva ta sranja zabilježin u My Documents u Sranja.docx.
  • Druže Miriću hvala na intervjuu.
  • Smrt fašizmu – sloboda narodu!

I tako san ja neko vrime marljivo bilježio ta sranja u My Documents, doduše samo glavne natuknice recimo “leptir mašna”, “janjevac”, “nisam skrolo” i onda san nakon nekog vrimena odlučija da ta sranja stavin i online.

Međutim ono iskonsko sranje koje je bilo okidač da uopće počen bilježiti sranja… e tog sranja se nisan moga sitit skoro 9 godina. Živ san se izija, zna san da ima još neko sranje, sranje epskih proporcija, sranje zbog kojeg san reka fra Vjenceslavu: “Pa dobro pička mu materina jel moguće da se ovo meni događa, pa nisan tuka u boga kamenjima.”

Često bi nako u trenucima posvemašnje intime, recimo kad seren i žena uđe u zahod i kaže “samo da nešto uzmen” – “uvik ti nešto triba ka ja seren” – “a ti uvik sereš ka meni nešto triba”, razmišlja: “ma dobro šta je ono bilo ka san reka triba počet pisat ova sranja?”

I tako prije desetak dana naručili mi neku škalju i ja počeja lopatat kad najedanput stanen i sitin se: “Nogare, bog te jeba”. Gleda me squaw kako stojin sa lopaton u ruci “Ajmo, ajmo, žveljtije to malo. Zamanija si dva puta lopaton i sta, neće se civilizacija napravit sama od sebe.” – “Mrš tamo pičkat materna.”

Nogare

Dobri i pouzdani, a šta je najbitnije pun para kao Dragan Džajić, poslovni partner je odlučio da svoje ljudstvo ugodno iznenadi ne povećanjem plaće nego još boljim: kupnjom moćnog komada ispisne tehnologije, džinovskog plotera koji je sposoban za 17,29 sekundi iscrtati nogometno igralište sa svim crtama i igračima u mjerilu 1:1. I ne samo plotera nego i pripadajućih nogara koje su osim za držanje plotera ujedno služile i za prihvat role. Ovaj dio “prihvat role” je bija jako bitan za napomenuti jer ne sumnjam da je u nekom trenutku na nekoj lokaciji neki korisnik pomislija da je to šezlon.

Da… kad se samo sitin kakvi i KOLIKI komadi hardvera su dolazili proteklih desetljeća, komadi hardvera koje bi jedva isporučija kupcu, recimo UPS Komplikatoru kojeg smo jedva izvadili iz gepeka ili Minoltu Turcima.

Kad se sitin te Minolte… Stigla ta Minolta gledan ja deklaraciju masa točno 100 kg, oca joj jebem svjetlost je savijala. Kaže meni fra Vjenceslav “Ma nema problema ima ona ručke i kotačiće, samo je dovedemo do vrata kancelarije i odguramo 3-4 metra.” Dođemo mi u kvart di smo je tribali isporučiti kad ono 100 metara prije firme neki radovi, iskopana cila cesta. Uređaj od 100 kili smo nas dva nesritnjaka nosili 100 metara priko kamenja, kanala, foša… u sedmom misecu.

Tutankamon

Uglavnom, ovaj poslovni partner se iz izloga The Firme odlučio za najveći i najbolji ploter sa pripadajućim nogarama. Da napomenemo: partner je kupio dva artikla, jedan je ploter, drugi su nogare. Točno se sićan da smo zajedno vrtili cjenik i da smo kopirali part numbere i plotera i nogara, a potom još jednom provjerili da li je taj part number nogara odgovarajući za taj ploter. Jer sranja sa krivim isporukama nekoncentriranih komercijalista zbog neznanja, neskrolanja i opće gluposti i brzopletosti je bilo koliko oćeš. Stoga san davno odusta od naručivanja “daj mi jedan HP laptop” i priša na “daj mi jedan 4RL02EA”.  

Također se točno sićan da san nakon narudžbe razmišlja “srića šta san se napokon opametija pa više ne naručujen artikle opisno nego po part numberu tako da odma u startu eliminiran bilo kakve zajebe”.

Kako san samo bija naivan…

Nakon nekoliko dana dolazi dostava i vadi iz kombija jedan veliki sarkofag i jedan… manji sarkofag. Gledan ja te dvi kartonske kutije, jedna brat bratu 2 metra, druga… malo manja. O masi neću ni govorit. Jeben ti Tutankamona i njegovu prtljagu, kako da ja sad ovo dostavim kupcu? Da san bija iti malo pametan, ka šta nisan, moga san zajebat ovoga iz dostave da odma to iskipa na krajnje odredište ali šta bi reka naš mudri i školovani narod “pameti i novaca nikad dosta”.

U toj muci da organiziran dostavu Tutankamona i njegov kufer krajnjem kupcu napravija san…

Kardinalna greška br. 1

Nakon šta je dostava iskipala te dvi kutijetine svu intelektualnu snagu svog DOS mozga koji sposoban samo za procesiranje jedne radnje san upregnija da pronađen grajfer, belugu ili labudicu kojom ću ova dva govna dostaviti od točke A do točke B. Naravno, umna radnja koja bi provjerila da li je to šta je stiglo uopće to šta je naručeno je stavljena u queue svih srodnih radnji koje su strpljivo godinama čekale da se moj mozak nadogradi bar na Windowse 3.11.

Napokon su Tutankamon i njegova prtljaga došli do točke B, lokacije sretnog korisnika koji je s nestrpljenjem očekivao svoju novu igračku, igračku koju san mu proda po dosta “povoljnoj” cijeni računajući kako ću ga posli godinama derati na rolama i tintama.

Taman kad san zauzeja stav za vježbu br. 8 gušterov let da se malo razgiban prije nego počnen vadit Tutankamona iz sarkofaga i njegov šezlon iz drugog sarkofaga veseli korisnik mi objavi radosnu vijest:

  • Slušaj, ne tribaš se ti zajebavat sa raspakiranjem, montažom i instalacijom, to ćemo mi sami.

Šta da kažem, pamet mi nikad nije bila jača strana za razliku od strane koja je gledala da šta prije klisnem sa borbenog položaja. U tom trenutku lijenčina mog kalibra je smatrala da je dobila na lutriji jer “dostava i montaža” je bila uključena u cijenu uređaja. Stoga sam, prepun bojazni da se korisnik ne predomisli, dao petama vjetra dezertirajući sa borbenog položaja a u biti sve šta san napravija je bila…

Kardinalna greška br.2

Idući radni dan za vrijeme obavljanja standardnih informatičkih borbenih aktivnosti idilu dobro plaćenog posla, bolje rečeno besposličarenja u kojem se čekanje da se progress bar napuni do kraja naplaćiva u stotinama kuna, prekinula je zvonjava telefona. Triba li uopće spominjati: s druge strane je bija korisnik kojem je jučer isporučen ploter.

  • Čuj, imamo problem.
  • Nemoj mi molin te da imamo ikakav problem, šta ste sjebali?
  • Ma nismo ništa sjebali, mislin ploter radi super, ali ne možemo ga nikako nasadit na ove nogare.
  • Jeben vas smotane, vi bi i motiku uspili pokvarit.Take smo mi ’91 bacali u fošu.

Uputin se ja na borbeni položaj i puton razmišljan “a jebate koji su to inžinjeri ne mogu 4 vide namistit na rupu i zavidat”. Kad se samo sitin kako san iskusno uša i bahato reka “aj daj vamo da ja to sredin”.

Ono šta san odma ubra je da su nogare izasrane sa nečim… šta me podsjetilo na krv.

  • Šta je ovo? Pari krv.
  • A to je kolega jučer pokušava namistit pa se poriza, a nije odma vidija jebi ga…
  • O jeba ga ćaća luda tako…

Vrtin se ja tu, gledan, jebemu mater stvarno su ovi u pravu: nema šanse da ga namistiš, ne paše nikako…

  • Di je kutija od ovih nogara?
  • A jebi ga, jučer ka smo vadili to sve nismo mogli pa smo isparali svu ambalažu, eno je tamo iza…

Majke im ga spalem, poslali su krive nogare… broj manje. Nađen ja dio ambalaže na kojem se vidija part number, normalno na računu je bija pravi part number, onaj koji je naručen, ali onaj koji je isporučen – niđe veze.

Pa dobro pička mu materina jel ja mogu raditi sa kojim normalnim čovikom gori, jedan ne skrola, drugi ne pamti, ovaj naplati jedno a šalje drugo. Sad će me čuti jebem li mu strinu peksinavu.

  • Alo đe si Kvarče šta ima?
  • Ima kurac jeben te smotana.
  • Šta je bilo?
  • Poslali ste krive nogare za ploter, doduše na računu pišu prave, ali krive ste isporučili.
  • Ma ajde ja mislio da je neki problem, ma nema problema samo vrati kutiju nazad i ja ti šaljem prave. Sve o našem trošku.
  • Da… u tome i je problem… nema kutije…
  • Kako nema?
  • Pa isparana je kad su nogare vađene iz nje…
  • A zašto si vadija nogare ako su krive?
  • A jebi ga, nisan ja, kupac nije zna raspakirat pa je pocepao u paramparčad…
  • A zašto si isporučija kupcu ako smo poslali krive?
  • A ko je računa da ćete zajebat? Na računu su dobri part numberi…
  • A jebi ga… a ništa moraš mi to nekako poslat zapakirano.

A di da nađen toliku kutiju jeben li ti kutiju i mene glupog vako i one seljake. A da ne govorimo da san zasad mudro prešutija da su nogare izasrane sa krvi.

  • Iman vrhunsku ideju.
  • Reci.
  • Pošalji mi prave nogare, a ja ću ti ove vratit u kutiji od pravih. To šta se neće slagat ambalaža sa artiklom, taj problem nisan ja zakuva.
  • Aj dobro, ali vrati ih odma zbog skladišta, za ovo ću ti poslati revers kojeg ćemo posli razdužiti.
  • OK, samo još jedna stvar, na ovima koje ću ti vratiti možda bude nekih tragova krvi…
  • Krvi?
  • A e, ono ka…

Ova poučna priča otkrila nam je Pravilo informatike br. 4 koje glasi: “Uvijek provjeri robu prije isporuke”.

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u Bing upisa “gušterov let”.