Ormar

Di mi nije žena prije 5 dana rekla da bi bija red da obučen čiste mudante i da nisan jutros otvorija ormar da ih uzmen, ne bi se sigurno sitija sitija priče o ormaru.

Jedan ozbiljni poslovni partner me zva da naruči ormar. Da odma objasnimo ekonomistima i ostalima iz grupe marginalnih i nepotrebnih djelatnosti: nisan sigurno bija salon namještaja u prostoru 5×5 yardi, nego se radilo o komunikacijskom ormaru, samostojećem komadu hardvera visine 180 cm u kojeg se zavida mrežna oprema, serveri, upsovi i ostala sranja i u kojeg dolaze svi kabeli koje onda nesritnjak poput mene spaja na patch panele.

Potražin ja odgovarajući ormar (komunikacijski, ako je ekonomistima popustila pažnja, neću više ponavljat), provjerin cijenu i dobavljivost i pošaljen partneru ponudu. Cijena je bila oko 1000 eura (s PDV-om). Radilo se o 42 unit ormaru, respektabilnom i impozantnom komadu informatičke opreme, a za ekonomiste i ostale koji pomisle na disketu kad kažeš “informatička oprema”, evo slike:

I, prihvatio partner ponudu. Tijek događanja nakon potvrde ponude je već uhodana rutina: ja zoven dobavljača, on se ne javlja, ja mu šaljen mail “jeba ti gablec mater, ko to ždere upo radnog vrimena?”, on se javlja “šta oš koju pičku materinu?” i prije kraja radnog vrimena ima san potvrdu da je roba krenila dostavnom službom iz Zagreba preko Prokletije do Šibenika.

  • Slušaj, nemoj da mi se šta iskomplicira, jes ti dobro provjerija i zapakira taj ormar?
  • Ne beri brigu, to je sve tvornički zapakirano, dolazi ti 6 paketa.

Prvi dio

Drugo jutro ulijeće dostavni kombi u ulicu, stane isprid butige, ne gasi motore jer mu je plan bija iskipat pakete i odma klisnit na iduće bojno polje.

  • A štas ti ovo naručija sokole, ima miljun kili u ovin tvojin paketima.
  • Ajmo, ajmo, manje priče više dodavanja, neće se plaća državnim službenicima zaradit sama od sebe.

Dodaje on meni paket po paket kadli… u jednom paketu nešto šuška i malo je zadebljan na jednom kraju. Jebem li im rod i porod sve do Aleksandra Makedonskog, sigurno su skršili staklo od vrata. Mamicu im njihovu kako bacaju te pakete i kako vozu putom, da u Zagrebu ukrcaju mlinski kamen u Šibenik bi došlo 3 kariole škalje.

  • Alo dečko, šta je ovo?
  • Šta šta je ovo?
  • Pa jel vidiš da ste skršili jedan paket?
  • Ne vidin ja ništa, vidiš da paket nije otvaran.
  • Pa nije otvaran jebo te bog, jel vidiš da šuška unutra skršili ste staklo od vrata.
  • Možda to nije staklo, možda je to onaj čips šta meću u ambalažu.
  • Ma kakav te čips napa čovječe, jel vidiš da je ode 6 paketa, jel vidiš ka se složu da daju ormar, slomili ste staklo od ormara jeben vas sakate.
  • Nisan ja slomija ništa, a ti ako imaš zamjerke slobodno zovi gori upravu.
  • A ne, ti mi tribaš reć da zoven.

Uf, šta san bilja ljut ki pas. Još san jučer ovima javija da ormar stiže danas. Zoven ja gori upravu, razgovara san sa 3 tuke kojima san svakoj mora objašnjavat šta se dogodilo i koja bi me ispalila idućoj. Dok nisan dobija neku glavnu. Već mi je išla pina na usta dok san po četvrti put objašnjava šta se dogodilo, žena me uredno saslušala i rekla “Nema problema, ako smo mi oštetili paket u transportu mi ćemo to i platiti. Samo mi slikajte taj paket i pošaljite na mail” i dala mi svoj direktni broj. Jebate, vidi se da žena nije nikad radila u državnoj službi.

Zoven ja dobavljača, prepun dobrih vijesti koje su nastale kao posljedica loših vijesti.

  • Alo jebo te ja, problem.
  • Kakav problem?
  • Dostava skršila staklo od vrata ormara, ali nema problema platiće nova vrata.
  • Kakva nova vrata?
  • Pa sad san priča sa nekim iz uprave, rekla žena da ti meni pošalješ nova vrata, a njima račun i da će oni platiti.
  • E momak moj, ne ide to tako.
  • Nego kako, nemoj mi sad ti komplicirat ka san sve riješija, dostavljač je još uvik ode i čeka.
  • Prvo i osnovno: nema vrata posebno, triba uzet cili novi ormar. A drugo i bitnije: nisu oni ti, nema slanja dok mi ne plate.
  • Daj nemoj me jebat molin te, ja reka ženi da je puklo staklo, a sad ispada da triba platit 1000 eura.
  • Nema drugačije.

Jeben ti Tito majku, koje sranje. Iz minute u minut se ili iman ubit ili se osjećan ki da san dobija na lotu. Prvo je došla dostava pa san bija sritan zbog dobre marže, onda san vidija da je skršeno staklo pa san ima iskočit iz kože, onda je žena rekla da će platit i bija san cili hepi, a sad me ova budala bacila u bunar.

Šta ću, ova glavna mi dala direktni broj, idem je ponovo zvat.

  • Dobar dan, ja san zva prije desetak minuta u vezi ovog slomljenog stakla od vrata.
  • Izvolite.
  • Pa znate, ja sam sad provjerija sa dobavljačem i oni kažu da nema vrata posebno i da treba platiti cili novi ormar.
  • A koliko to košta?
  • Oko 6000 kuna plus PDV.
  • Neka pošalju predračun, nema problema.

Uf, dobro je. Zoven ponovo dobavljača, oca mu jebem nepovjerljivog.

  • Ajde šalji im taj predračun jeben te sasrana, platiće novi ormar.

Tih 15-20 minuta dok je trajalo cilo ovo sranje sa telefonskim pozivima vozač je bija isprid firme, nisan ga tija pustit dok se situacija ne raspetlja.

  • Alo sokole, jes ti to riješija, jab iša ča, meni se žuri iman na još dosta mista ić.
  • Ajde java te nosa luda tako, i utovari nazad ove kutije, doće nove.
  • Ne tovarin ja ništa nazad, jes ti lud, di ću ja sotin?

I napusti on bojno polje, a ja ostanem sa tim arganjama na ulici isprid butige. A di sad da ovo stavin, računa san odma iz kombija pribacit to u autu i odvest kupcu, a sad se moran jebat sa ovin kutijetinama unutra, a teške ki vrag. Složija ja to nekako, računan ka dođe novi ormar valjda će ovoga pokupit i odnit di god oće, jebe se mene. Ali dok ne pokupi to je 6 velikih, debelih, teških kutija.

Kako god je ova iz uprave dostavne službe rekla tako je i bilo. Isti dan je dobavljač posla dostavnoj službi predračun za drugi ormar, ovi su to idući dan platili i za 3 dana dolazi opet dostava, isti kombi, isti dostavljač, isto nadrkan.

  • Alo sokole, evo ti opet ova gvožđurija.
  • Davaj vamo jebem li ti tetku, jesi slomija išta puton?
  • Evo provjeri, ne šuška ništa.
  • Aj stavićemo to vamo, pa ti ukrcaj nazad ove pakete, smetaju mi.
  • Sokole moj ne krcan ja ništa nazad, niko ništa meni nije reka.
  • Daj nemoj me jebat, pa šta ja sad da radim?
  • To nije moj problem.

I ode rođo. Ode, a ja ostanem sa 12 kutijetina od kojih doduše 6 odma ide kupcu, ali šta sad da radim sa ovim prvim ormarom? Iden ja ponovo zvat onu ženu u upravu, ako mu ona naredi da odnese, moraće odnit jebem li mu tetku lenju.

  • Dobar dan, zovem iz ove firme šta je nikidan puklo staklo u dostavi.
  • Da, mi smo platili novi ormar, da li vam je dostavljen?
  • Je gospođo, ali ovaj prvi je još kod mene, šta da radim s njime?
  • Šta god vas volja, mi smo štetu podmirili.

A jebate luđaka…

Isporučin ja ormar kupcu, kupac plati, ja platim dobavljaču, sve ide po PS-u, samo mene sad jebe ovi ormar sa skršenim staklom, tih 6 kutija u butigi. Šta da radim? Iden ja otvorit ovu kutiju sa vratima da vidin tu situaciju unutra. Okvir vrata OK, staklo u miljun komada. Pa nije ovo neki problem, kupi se novo staklo i vrata budu ki da ništa nije bilo.

I, padne meni na pamet da bi ja moga zaminit staklo na tim vratima i prodat ormar… nekome. U pičku materinu, nije to hard disk viška pa ga moš utrapit prvom koji uđe na vrata, to je komunikacijski ormar u kojega moš Smarta parkirat. Počeja ja zvat i obilazit ove malo ozbiljnije poslovne partnere koje bi možda moga nacimat da kupe taj ormar.

  • Šta je ovo jebo vas ja, kako vam ovi kabeli stoje?
  • A to smo bacili iza, nema veze to ionako niko ne vidi.
  • Vidiš da ja vidin, nego iman ja rješenje za ovo.
  • Koje?
  • Vama triba komunikacijski ormar u koji će se sve to lipo složit.
  • A kolko to gušta?
  • Pa, inače su po 1000 eura, ali baš sad ima na akciji krasnih ormara za 500 eura.
  • A ne znamo baš, puno je to za iznenadni trošak…

Jednom partneru san ga zamalo i proda.

  • Šta je ovo jebo vas ja, kako vam ovo oprema stoji?
  • A to, ma nema veze, glavno da radi.
  • Ma daj nemoj zajebavat, triba sve ovo stavit u ormar.
  • A kolko to gušta?
  • Pa, inače su 1000 eura, ali mislim da je sad neka akcija, dalo bi se nać za 500.
  • Jel, aj pošalji ponudu.
  • Nema problema.
  • A kolki je taj ormar?
  • Pa, visine oko 180 cm, a tlocrtno…
  • 2 metra? Jes ti normalan, di ćemo to stavit? Šta nema manjih?
  • Ima, ali nisu na akciji… dođu skuplje nego veliki.
  • A ništa onda…

Jebem ti kurčevu sriću, posralo me da mi padne s neba artikal od 1000 eura, prodajen ga za 500 i nikom ne triba. Normalno da ne triba kad bi većina kancelarija di san bija stala u taj šugavi ormar, a ne ormar u kancelariju.

Mučija san se tako s tim kurčevim ormarom jedno 20-tak dana, nisan nikog uspija zajebat da mu ga uvalin, zapinja san za te kutije, dok jednog dana…

…uđe u butigu jedan moj prika.

  • Šta je ovo? Šta su ti ove kutijetine ode?

Šta da kažem, glup i iskren kakav jesam ispričan priki cilu priču onako kako je bilo zajedno sa dijelom da ga 20 dana ne mogu nikome prodat.

  • I, šta si odlučija šta ćeš sad sa njime?
  • A neman pojma…
  • Čuj, meni triba ormar, daj ga meni.
  • Jel, a kolko nudiš?
  • Šta kolko nudin, pa ti si ga dobija mukti.
  • Jebate jesan, al to ne znači da ćeš ga i ti dobit mukti.
  • Aj nemoj srat, meni triba, a ti ga nemoš nikom prodat, a i smeta ti ode.

Da postoji natjecanje za najglupljeg čovika vjerojatno ne bi pobijedija jer bi bija toliko glup da se ne bi ni prijavija.

  • A nosi ga, dabogda ti Bosch pumpa putom ispala.

Drugi dio

Par dana nakon šta ga je odnija prika mi je javija da je sastavija ormar i da je u staklara uzeja staklo za 80 kuna. Jeben mu tetku šupačku, ormar od 1000 eura je platija 80 kuna i to priko moje grbe.

Prošlo je dosta godina, ja i zaboravija na taj ormar. Sve dok jednog dana…

… dođe opet taj moj prika.

  • E
  • E
  • Čuj, iman nekog hardvera viška pa ako bi ti moga kome to uvalit, dajen za male pare.
  • A šta?
  • A nako nekih monitora, da bi ih za 100 kuna, a iman i jedan mali zidni ormar, da bi ga za 500 kuna.
  • Mali zidni ormar?
  • E, par unita, u onaj samostojeći šta si mi ti da san složija sve, a sad radin neke reorganizacije pa mi je taj mali viška.
  • Pa daj ga meni jebo te, meni baš triba mali ormar za novi servis. Ja san tebi da veliki.
  • A nemoj me jebat, triba mi sad lova, u investicijama san.
  • Jeben ti majku mlikatu, a šta meni nije tribala onda lova?
  • A je, al ti si onaj veliki dobija mukti, a ja san ovaj mali ipak platija.

Kako me nasamario, nasanjkao, naguzio i preveo žednog preko vode. Tako mi i triba, idući put kad se rodin neću više niti ženu jebat mukti, a kamoli da mukti dilin hardver okolo. 

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u Bing upisa “Prokletije”.