Pravilo br. 2

Mjerna jedinica za glupost je 1 Quark, međutim budući da je prevelika u praksi se upotrebljava miliQuark i mikroQuark.

Nije mi bilo dovoljno šta san povirova korisniku pa san sam sebi zakomplicira život i potrošija vrimena i živaca za kurac (a šta je prigodno opisano u postu “Glup, gluplji, Quark“) nego san opet povirova korisniku i izgubija vrime bez veze, a moga san samo…

A da stvar bude još gora po mene, povirova san opet ISTOM korisniku. Šta bi naš narod reka: “Momak, jes ti prirodno glup ili si iša na tečaj?”

No, bez obzira koliko bija glup ipak san prije svega Bračanin, pa san prvo pričeka da mi se plati da nebi kasnije bilo “Nu mate mu jeben, samo je nešto kliknija i vid koliki je račun posla. Platiću mu kurac, nek čeka.”, pa san tek onda stavija na blog.

Vozeći se u luksuznom Mercedesu, na suvozačkom mjestu, sa mnoštvom zadovoljnih i zgodnih korisnica primio sam telefonski poziv unezvijerenog korisnika i to baš u trenutku dok smo prolazili kraj njegove firme. Mada bi neupućeni čitatelj mogao pomisliti “jebate, koja slučajnost”, istina je ipak malo drukčija: mi živimo i radimo u Šibeniku i ako telefonski razgovor traje dovoljno dugo sigurno ćeš proći kraj firme od onoga s kime razgovaraš.

  • E
  • E
  • Slušaj, tribaš mi pogledat jedan laptop, ne može se jedan softver instalirat, sve smo provali ali meni se čini da to triba formatirat.
  • Nema problema.
  • Ima, triba bit gotovo do subote navečer.
  • A majku ti jeben, pa šta san ja robot, a danas je petak.
  • Plaćam odma
  • Pa šta ne kažeš, biće riješeno.
  • OK poslaću ti laptop popodne po magarcu, a na fejsu će te čekati korisničko ime, šifra i softver kojeg tribaš instalirati.
  • Roger.
  • What’s our vector Victor?
  • Mrš magare jedno, ti si govorija “mama ja bi breskvo” ka san ja gleda “Ima li pilota u avionu?”

Ostatak petka sam proveo ginući sa zgodnim korisnicama, međutim ipak sam oko 2 i kvarat reka: “Drage dame, nastavljamo u ponediljak ujutro u 8, meni je sad vrime od kauča.” – “Samo ti aj, imamo mi takvih ki šta si ti kući, znamo kako je.”

Vratimo se sada na izrijek veselog korisnika koji kaže: “tribaš mi pogledat jedan laptop, ne može se jedan softver instalirat, sve smo provali ali meni se čini da to triba formatirat” i analizirajmo načine na koje će informatičari raznih činova pristupiti problematici, a potom ih i zabilježimo za buduće generacije da ne rade greške koje ja radin… logično, podjelom 1-2a-2b. Pod 1 su informatičari rangirani nisko u informatičkoj hijerarhiji, a pod 2 višerangirani informatičari koje dijelimo na 2a pametne i 2b glupe.

1 Nižerangirani informatičar

Nižerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, korisničku rečenicu “tribaš mi pogledat jedan laptop, ne može se jedan softver instalirat, sve smo provali ali meni se čini da to triba formatirat” vidi kao “tribaš mi pogledat jedan laptop” i to je sve šta on i napravi.

Nižerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, razmišlja na sljedeći način: svi programi se instaliraju Next, Next, Finish i ako korisnik to nije uspija ko zna koje sranje može bit, najbolje da ja ne prčkan ništa i to pribacin starijem i iskusnijem kolegi.

I nakon razgovora…

  • Kolega, na ovaj laptop se ne može jedan softver instalirati.
  • Jesi prova?
  • Jesan.
  • I?
  • Izbaci grešku.

2a Pametni višerangirani informatičar

…laptop dođe u ruke starom, iskusnom tigru koji bi natira i HP48G da izmajna 2-3 Bitcoina za jedno popodne, a kamoli neće neku običnu aplikaciju da proradi.

Pametni višerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, korisničku rečenicu “tribaš mi pogledat jedan laptop, ne može se jedan softver instalirat, sve smo provali ali meni se čini da to triba formatirat” vidi kao “ne može se jedan softver instalirat” i to je sve šta on i napravi.

Pametni višerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, pokrene instalaciju dotičnog softvera, instalacija izbaci grešku, on pročita grešku i kaže: “a da, triba prvo…”

2b Glupi višerangirani informatičar

…laptop dođe u ruke starom, iskusnom tigru kojemu je više pun kurac i korisnika koji ne čitaju šta im piše na ekranu i njihovih problema koji svi redom lome zakone termodinamike jer traže da budu riješeni prije nego šta se uopće i dogode.

Glupi višerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, korisničku rečenicu “tribaš mi pogledat jedan laptop, ne može se jedan softver instalirat, sve smo provali ali meni se čini da to triba formatirat” vidi kao “triba formatirat”  i to je sve šta on i napravi.

Glupi višerangirani informatičar, sasvim u skladu sa svojim činom, prvo formatira hard disk, digne iznova sve drivere i updateove, sav korisnički softver koji je bija tu prije formatiranja, poaktivira sve živo, i tek onda pokrene instalaciju dotičnog softvera, instalacija izbaci grešku “dot3svc is not running”, on pročita grešku i kaže: “a da, triba prvo pokrenit servis” i pokrene servis i završi instalaciju.

Obavijestio, fakturirao, isporučio, objavio na blogu, napl…

…a glup li san najmanje 2 Quarka, ja povirova da mi je platija zbog poruke na fejsu, a nisan ni palija bankarstvo.

Prije dosta godina smo dali Pravilo informatike broj 1 koje glasi: “Dok radi ne diraj”, a sad je došlo vrijeme da damo i Pravilo informatike broj 2 koje glasi “Ne vjeruj korisniku ni kad laže, a kamoli kad govori istinu.”

P.S. Nemoj slučajno da san koga utepija da je u Bing upisa “HP48G”.

Update 25.11.2018. – koja prednost je to šta smo i dotični korisnik i ja na istoj banci, on platija u subotu popodne, a meni u nedilju pare na računu. pa nek se sad ova ekipa sa Bitcoinima napuši kurca.